Закон о државним и другим празницима у Републици Србији: „Државни празник Републике Србије јесте Сретење - Дан државности Србије, спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Сербије.
Сретење - Дан државности Србије празнује се 15. и 16. Фебруара”.

*****
Дан државности Србије слави се у знак сећања на 15. фебруар 1804. године кад је у Орашцу почела борба за ослобођење Србије од петовековне власти Турске.
Срби су брзо ушли у отворени рат са Турском, чију су војску неколико пута потукли. Највеће победе су извојеване код Иванковца 1804. године, на Мишару и код Делиграда 1805. године.

Слом устанка уследио је 1812. године пошто су Руси морали да се повуку због Наполеоновог похода на Москву. Убрузо је потписан Букурешки мир, којим је предвиђао да Србија добије аутономију и да се Турци врате у Београд. Срби нису хтели да прихвате те услове.

Први српски устанак је угашен, али је битан зато јер је утро пут за даљу борбу Срба за ослобођење, која је настављена две године касније подизањем Другог српског устанка у Такову.

Дан државности Србије се слави и као сећање на Сретење, 1835. године, када је кнез Милош Обреновић прогласио први српски устав и један од првих демократских устава у Европи.

Творац устава је Димитрије Давидовић, а у Уставу су биле наглашене потребе српског друштва за еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владавине.

Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.