Одржана Прва Конференција српске дијаспоре у Аустралији

Догађај је окупио више од 120 припадника српске заједнице – представнике српских организација, привреднике и утицајне појединце српског порекла, али и друге представнике политичког, економског, кулурног и јавног живота из свих делова Аустралије (Перт, Аделејд, Мелбурн, Канбера, Сиднеј, Бризбејн).

Програм конференције водила је Татјана Пандуревић, која је у уводу истакла циљеве конференције – боље повезивање српске заједнице широм Аустралије, јачање српског културног идентитета, као и изградњу трајне везе између Србије и Аустралије. Кроз дијалог, сарадњу и размену знања и искустава, сврха оваквог догађаја, како је навела, лежи у стварању нових могућности у области трговине, инвестиција, иновација и културног развоја – подстичући понос на српско наслеђе и оснажујући будуће генерације да активно обликују српску будућност. Догађај је званично отворен интонирањем националних химни Србије и Аустралије.

Присутнима се први обратио Станислав Савић, председник  Аустралијско-српске привредне коморе, који је у свом говору истакао да је Конференција настала као платформа за јачање српске дијаспоре у мултикултуралној Аустралији, као и изградњу мостова између две земље. Искористио је прилику да објави да ће наредне године ASCC обележити 10 година од свог оснивања, те да је, од волонтерске, успела да се уздигне на ниво организације која значајно доприноси стварању културних, економских и друштвених веза Србије и Аустралије.

Амбасадор Раде Стефановић, у свом поздравном обраћању, захвалио се присутним гостима, организаторима и волонтерима на учешћу, те изразио наду да ће „Прва конференција српске дијаспоре у Аустралији“ допринети билатералним односима Србије и Аустралије, као и идентификовању могућих области будуће сарадње. Истакао је да Србија види српску дијаспору у Аустралији као значајан фактор у билатералним односима Србије и Аустралије, и у том контексту, напоменуо да ће 2026. године бити обележен значајан јубилеј у дипломатским односима две државе.

Осврнуо се и на рад и пораст броја ученика допунских школа српског језика и културе у Аустралији, у којима се настава одржава по програму из уз финансијску подршку Министарства просвете Р.Србије, те указао да је Р.Србија, на овај начин, само у 2024. години, „уложила близу 200.000 аустралијских долара у своју децу у Аустралији“, односно у очување националног и језичког идентитета. Посебно је истакао и значај Српске православне цркве у Аустралији, односно Епархије аустралијско-новозеландске, као једног од стубова националног, културног и духовног идентитета.

Посланица Тања Лоренс се, у име федералне министарке др Ен Али, захвалила на позиву да учествује на овом скупу, те поред свих присутних, посебно поздравила ДС МСП РС амбасадора Дамјана Јовића и захвалила на његовом доласку у Аустралију ради присуства Конференцији.

Осврнула се на вишедеценијску историју односа Србије и Аустралије, која је започела још током Великог рата, када је бројно аустралијско медицинско особље помагало српским војницима, али и током Другог светског рата и заједничке савезничке борбе против фашизма. Напоменула је да је српска дијаспора дала велики допринос у бројним областима живота у Аустралији, те подсетила на растућу размену роба и услуга између Србије и Аустралије. Своје излагање завршила је реченицом „Само слога Србина спашава“, што је изазвало веома позитивне реакције присутних учесника.

На добродошлици се захвалила и Натали Хачинс, министарка за владине услуге Викторије, и тим поводом похвалила организацију ове конференције. Истакла је да овакав догађај показује јачину српске дијаспоре у Аустралији, што додатно повезује политику, културу и економију две земље, као и да српска дијаспора изузетно утиче на културни пејзаж савезне државе Викторије. Посебно је поздравила амбасадора Р.Стефановића и захвалила на подршци припадницима српског народа, а што доприноси и јачању биалтералних веза Србије и Аустралије.

Еван Малхоланд, министар у сенци за мултикултурализам савезне државе Викторије, изразио је захвалност организаторима скупа на позиву, те истакао да у савезној држави Викторији живи приближно 30 хиљада Срба, као и да он, као припадник италијанске дијаспоре, разуме потешкоће кроз које је прошла српска дијаспора у Аустралији. Посебно је захвалио на препознавању чињенице да вера има велику улогу у изградњи српске заједнице, те поручио да она представља основу српске дијаспоре, исто колико и очување српског језика.

У свом обраћању, државни секретар МСП РС амбасадор Дамјан Јовић, изнео је да је част „наћи се на другој страни света, а бити тако близу својој матици“. Нагласио је значај конференције за јачање српске дијаспоре и веза између Србије и Аустралије, истакавши чињеницу да је српска заједница у Аустралији једна од највећих дијаспора Р.Србије у свету. Симболично се осврнуо и на обележавање државног празника, Дана српског јединства, слободе и националне заставе, који се празнује 15. септембра, и, у том контексту, изразио жељу да српска дијаспора у Аустралији слави успех сваког појединца као успех целе заједнице. Додао је и да, у духу српског јединства, без обзира на све разлике, српски народ мора остати уједињен.

Указавши на потребу да се дух српског народа преноси на млађе генерације које живе далеко од Србије, истакао је да ће Србија увек подржавати своју дијаспору, те да више неће понављати своје грешке из прошлости. Захвалио се СПЦ што представља „срцеˮ српске дијаспоре, а искористио је прилику да се осврне и на одржавање међународне специјализоване изложбе EXPO 2027 у Београду, као и обележавање 60. годишњице од успостављања дипломатских односа Србије и Аустралије у 2026. години.

Своју подршку овим активностима и одржавању конференције изразио је и митрополит аустралијско-новозеландски г.Силуан, који је, уз благослов и најбоље жеље свим присутнима, изразио уверење да ће скуп допринети јачању духовних и других веза између Србије и Аустралије. Истакао је да је СПЦ важан чинилац на аустралијском континенту, да представља стожер заједнице и чувара вере, српског језика и културе.

Први тематски панел био је посвећен „политичким питањимаˮ, односно учешћу Срба и лица српског порекла у политичком животу Аустралије, као и њиховој улози у јачању билатералних односа Србије и Аустралије. Панелисти су  били сенатор Алекс Антић, посланица Парламента Западне Аустралије Клара Андрић, одборница у Мелбурну и бивша градоначелница Данденонга Лана Формозо, и Михаило Мијатовић, одборник у Ферфилду (Сиднеј). Модератор панела била је Јулијана Тодоровић, адвокат.

Панелисти су се осврнули на свој политички ангажман, као и на који начин је њихово српско порекло имало улогу у њиховом политичком профилисању. Сви панелисти су се сложили да је српски језик био важан чинилац у политичком деловању, док је сенатор Алекс Антић као значајну ствар истакао и чињеницу да је кроз српску музику, храну, спорт, културу и веру дошло до већег повезивања људи, на чему и даље настоји да ради.

Михаило Мијатовић подсетио је на свој ангажман у оквиру организације Српски савет Аустралије (SCOFA), као и на манифестацију Српски фестивал у Сиднеју, чији је директор, а која сваке године окупи преко 70 хиљада људи. Такође, осврнуо се на кампању SCOFA против проглашења српског симбола „три прста“ нацистичким симболом у Аустралији, те поручио да српска заједница у Аустралији мора бити директна и упорна у томе да се о Србији износе тачне историјске чињенице.

Када је реч о другим активностима од значаја за Србију, одборница Лана Формозо подсетила је на подизање државне заставе на централном тргу мелбурншке општине Данденонг, поводом обележавања Сретења – Дана државности Р.Србије, која је у последње две године организована у сарадњи са Амбасадом РС у Канбери, те том приликом указала и да би друге локалне заједнице могле да покушају са сличним активностима и подизањем државне заставе Србије у својим општинама, а поводом националног дана Србије.  

Чланица Парламента Западне Аустралије Клара Андрић изразила је своју жељу за наставком сарадње са институцијама Р.Србије, подсећајући да је у више наврата била у контакту са институцијама Р.Србије, а у жељи да представи своје политичко деловање у Аустралији. Искористила је прилику и да најави формирање посланичке Групе пријатељства са Р.Србијом у Парламенту Западне Аустралије.

У отвореној дискусији, панелисти су се сложили да је од суштинског значаја даље интензивирање међусобне комуникације и сарадње и залагање за остваривање српских интереса у Аустралији, очување српског језика и културе, као и њихово веће присуство на догађајима које организује српска дијаспора.

Други панел фокусирао се на економију, иновације и трговину, односно могућности за јачање економских односа Србије и Аустралије и улоге српске дијаспоре у том процесу. Учесници овог панела били су Станислав Савић, председник ASCC, Рут Стјуарт, бивша амбасадорка Аустралије у Р.Србији, Пол О'Хејген, представник владине институције за промоцију трговине и економске сарадње „Global Victoriaˮ, Владимир Мирчић, директор компаније „Salestrekkerˮ и Бранко Панић, члан управног одбора компаније „Global IT Factoryˮ. Модератор панела био је Горан Дрожђибоб, секретар ASCC.

Панелисти су током дискусије закључили да постоји велики потенцијал за улагања, углавном малих аустралијских компанија, у српско тржиште. Такође, наглашено је да Србија поседује снажну базу ИТ стручњака, као и добар старт-ап систем, док Аустралија има развијене фондове кроз које може да издвоји средства за заједничке дигиталне иницијативе. Говорници су такође истакли чињеницу да је Аустралија светски лидер у области рударске технологије, да Србија поседује значајне резерве литијума и других критичних минерала, што може допринети додатном јачању економских веза Србије и Аустралије.

Трећи тематски панел бавио се активностимa и мерама за очување српског националног, језичког и културног идентитета у Аустралији. Дискусију су водили протојереј-ставрофор Миодраг Перић, као представник Eпархије аустралијско-новозеландске, Сања Спасојевић, председница Српског савета Западне Аустралије, Биљана Ристић, уредница „СБС радија“ на српском језику, Нада Миљанић, директорка српске школе „Вук Караџићˮ у Мелбурну, и Сергеј Кожул, глумац и оснивач позоришта „Пилипендаˮ у Сиднеју. Панелом је модерирала др Нина Марковић Казе, потпредседница SCOFA.

Током дискусије, изнето је да се током последњих 20 година српска заједница у Аустралији све више бројчано повећава, укључујући већи број младих људи (друга и трећа генерација српско-аустралијске заједнице), која је, због бољих услова путовања, у прилици да одлази у Србију и упознаје своје српско порекло. Посебно је наглашена и улога СПЦ у очувању националног и верског идентитета.

Похваљена је улога српских допунских школа, као и ангажман Амбасаде РС у Аустралији у овој области у последње три године – кроз ширење мрежа допунских школа у којима се настава одржава по програму и уз финансијску подршку Министарства просвете Р.Србије.

Указано је и да један од циљева деловања српске дијаспоре у Аустралији треба да буде да што већи број странаца и припадника других заједница присуствује догађајима које организује српска дијаспора.

У завршном делу скупа закључено је да је „Прва конференција српске дијаспоре у Аустралији“ била историјска прилика у којој је српска заједница у Аустралији могла да „прослави“ своје наслеђе, дефинише планове за деловање у наредном периоду, али и сагледа могућности за ширење сарадње у области економије, као и да размисли о томе на који начин може да очува свој културни идентитет за будуће генерације. У позитивној атмосфери, сви присутни су се заложили за јачање међусобних контаката и сарадње – не само између владиних и невладиних институција и привредних субјеката, већ и појединаца. Посебно је указано да би одржавање оваквог или сличних скупова и догађаја требало да постане традиција српске дијаспоре у Аустралији.