U Melburnu, u „Hramu sećanja“ (najprestižniji muzej vojnih veterana u australijskoj saveznoj državi Viktorija), u saradnji sa specijalizovanim udruženjem dijaspore „Australijanci sa Srbima“, održan je komemorativni događaj i predstavljene prigodne poštanske markice u izdanju „Pošta Srbije“, a povodom 110 godina australijske medicinske misije u Srbiji.
Obraćajući se prisutnima, ambasador Stefanović je ukazao na dugu zajedničku istoriju Srbije i Australije – posebno kada je u pitanje savezništvo u oba svetska rata. Istakao je važnost očuvanja svesti o golgoti kroz koju su naša zemlja i naš narod prošli tokom Prvog svetskog rata, da je srpski narod bio najveća žrtva ovog sukoba u kome je država izgubila više od četvrtine svog predratnog stanovništva i 62% radno sposobnog muškog stanovništva. Takođe, kako je posebno naglasio, upravo prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu ostvario je srpski narod na Ceru, te da ove godine obeležavamo i ovu značajnu činjenicu. Istovremeno, ukazano je da se srpski narod seća i svih saveznika koji su pomagali Srbiji i borili se rame uz rame sa srpskom vojskom – uključujući više od 1.500 Australijanaca i Novozelanđana, posebno lekara i medicinskih sestara.

Zahvaljujući „Pošti Srbije“ na objavljivanju prigodnih komemorativnih poštanskih maraka povodom obeležavanja 110 godina australijske medicinske misije u Srbiji, kojima se slavi njen doprinos ratnom naporu naše zemlje u Prvom svetskom ratu, zaključio je da Srbija i Australija nikada ne treba da zaborave ove istorijske činjenice, kao i će Srbija uvek biti zahvalna onima koji su doprineli njenoj slobodi.

Ambasador je potomcima šestoro Australijanaca (4 žene i 2 muškarca) svečano uručio setove pomenutih komemorativnih maraka, zahvaljujući im na žrtvi i doprinosu njihovih predaka, ali i ukazao da pomenutih šest Australijanaca simbolizuju njih više od 1.500.

Istoričar našeg porekla iz Melburna i autor knjige „Naši zaboravljeni dobrovoljci“ Bojan Pajić informisao je o biografskim podacima lica čiji su likovi na poštanskim markama, a tom prilikom je prikazan i trejler za dokumentarni film „By Far Kaymakchalan“, koji obrađuje temu i ulogu Australijanaca na bojištima u Srbiji, a koji je nedavno završen (autori Bojan Trbić, Dragan Gavrilović i Bojan Pajić). U pomenutom dokumentarnom filmu, između ostalih, intervjuisani su i ambasadori Srbije i Australije, Rade Stefanović i Danijel Emeri.

Prisutnima se prigodnim rečima obratio i mitropolit australijsko-novozelandski Siluan, koji je takođe istakao značaj sećanja na događaje koji spajaju dve zemlje i dva naroda.

Ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović posetio je dopunsku školu srpskog jezika „Vuk Stefanović Karadžić“ u Melburnu – Kizborou, u kojoj se nastava održava po programu i uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Nakon kraće priredbe koju su pripremili učenici, ambasador Stefanović je uručio Uverenja o završenom programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu učenicima osmog razreda.

Takođe, poseta školi je iskorišćena i za donaciju određenog broja knjiga (beletristika, poezija, proza), koje su prikupljene u okviru projekta „Mostovi od knjiga“.

U okviru projekta „Mostovi od knjiga“, koji su kroz transport knjiga podržali Ministarstvo spoljnih poslova i Ambasada Republike Srbije u Kanberi, vršnjaci i druga zainteresovana lica iz Srbije prikupljala su i donirala knjige za potrebe formiranja malih biblioteka pri dopunskim školama srpskog jezika i kulture u Australiji.

Obraćajući se prisutnima, ambasador Stefanović je istakao značaj očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma, te zahvalio školi, učenicima, roditeljima i nastavnicima, kao i crkveno-školskoj opštini u Kizborou, na izuzetnoj saradnji u ovom procesu. Izrazio je i uverenje da će broj učenika u školi nastaviti da raste, kao i da će donirane knjige biti značajan podstrek za sve.

 

Ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović bio je gost melburnškog radija „3ZZZ“, odnosno učestvovao uživo u dvočasovnoj zabavnoj emisiji srpske redakcije radija „Boomerang“.

Tokom emisije razgovarano je o obeležavanju 110. godišnjice od početka Prvog svetskog rata, prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu – one na Ceru, ali i 110. godišnjice od dolaska australijske medicinske misije u Srbiju tokom Prvog svetskog rata i prezentaciji komemorativnih markica, koje je tim povodom izdala „Pošta Srbije“. Najavljen je i dokumentarni film „By Far Kaymakchalan“, koji obrađuje temu i ulogu Australijanaca na bojištima u Srbiji, a koji je nedavno završen (autori Bojan Trbić, Dragan Gavrilović i Bojan Pajić) i u kome su, između ostalih, intervjuisani i ambasadori Srbije i Australije, Rade Stefanović i Danijel Emeri.

Odgovarajući na pitanja slušalaca, ambasador Stefanović se osvrnuo i na zaključivanje i stupanje na snagu bilateralnog Sporazuma o socijalnom osiguranju između Srbije i Australije, kao i na funkcionisanje dopunskih škola srpskog jezika u kojima se nastava održava po programu i uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete Srbije.

Jedan deo pitanja se odnosio i na konzularnu problematiku, uključujući i podnošenje zahteva za izdavanje biometrijskih putnih isprava van prostorija diplomatsko-konzularnog predstavništva.

Kompletna emisija dostupna je na linku:
https://omny.fm/shows/serbian/serbian-22-november-2024?in_playlist=boomerang-serbian-radio

 

Ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović posetio je dopunsku školu srpskog jezika i kulture u Kanberi i uručio donaciju polovnih i novih knjiga (beletristika, poezija, proza), koje su prikupljene u okviru učeničkog projekta „Mostovi od knjiga“.

U okviru ovog projekta, koji su, kroz transport knjiga na relaciji Beograd – Kanbera, podržali Ministarstvo spoljnih poslova i Ambasada Republike Srbije u Kanberi, vršnjaci i druga zainteresovana lica iz Srbije prikupljala su i donirala knjige za potrebe formiranja malih biblioteka pri dopunskim školama srpskog jezika i kulture u Australiji. Projekat je prema odazivu prevazišao sva očekivanja, te je prikupljeno preko hiljadu knjiga, koje će biti poklonjene dopunskim školama srpskog jezika.

Obraćajući se prisutnim učenicima i nastavnici Smilji Rajak, ambasador Stefanović je istakao značaj očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma, te izrazio uverenje da će donirane knjige, različitih autora i žanrova, biti od pomoći u tom procesu. Zahvalio je i Nađi, učenici srpskog porekla srednje škole „Telopea Park School“ iz Kanbere, na inicijativi i realizaciji ovog projekta.

Nastava u dopunskoj školi u Kanberi održava se po programu i uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete Srbije.

The Republic of Serbia, represented by its Embassy in Canberra is the Crown lessee of a property at 6 Beale Crescent (Block 14, Section 67) Deakin, 2600 ACT, on which it proposes to construct a new diplomatic complex.

After the development of the project, the Embassy has acquired the documentation necessary for construction approval and all necessary permits from the National Capital Authority (NCA). On 30 April 2023, the formal conditions for the Embassy to start the process of construction of the diplomatic complex of the Republic of Serbia in Canberra, have been fulfilled.
The new diplomatic complex (subject to budget approvals being obtained by the Embassy) is intended to include an embassy with consulate, ambassador’s residence, covered parking, other un-covered parking, landscaping and other site infrastructure.
The Embassy seeks to engage the services of a suitably qualified and experienced provider of project management and construction administration services (the Project Manager). The services are to be executed in one or more stages as required by the Principal (and subject to the Principal obtaining relevant budget approvals) (Stages) further explained in the request for tender (RTF).

In order for the Bidder to obtain required documentation for participation in the procurement process, we kindly ask you to sign and stamp the Statement on data confidentiality and return it to the email address of the Embassy of the Republic of Serbia in Canberra: embassy.canberra@mfa.rs  in case you prefer the tender documentation to be sent to you via Australia Post or bring it with you if you prefer to take over the tender documentation in person at the Embassy`s premises.
The deadline for the submission of bids is Wednesday, December 04, 2024, until 12.00pm (AEDT).

 

Centralna komemorativna svečanost obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu i ove godine je, shodno tradiciji, održana u Australijskom ratnom memorijalu u Kanberi, 11. novembra.

Ceremoniji su prisustvovali najviši državni zvaničnici Australije, predstavnici vojnih udruženja, udruženja potomaka i većina šefova diplomatsko-konzularnih predstavništava u Kanberi.

Sa naše strane, svečanoj ceremoniji je prisustvovao ambasador R.Stefanović. U skladu sa ustaljenom praksom, na centralnoj komemoraciji venac je u ime diplomatskog kora, položio doajen.

Predstavnici drugih stranih diplomatskih misija akreditovanih u Australiji imali su priliku da dan ranije, 10. novembra o.g, polože vence kod centralnog spomenika u Australijskom ratnom memorijalu, a u ime Ambasade R.Srbije, venac je položila I.Isidorović, prvi savetnik.

Ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović posetio je srpsku dopunsku školu „Vuk Karadžić“ iz Sent Albansa (Sprinsajda-Melburn), gde je prisustvovao obeležavanju školske slave Svetog Arsenija Sremca.

U svom obraćanju, uz čestitke učenicima, nastavnicima i upravi škole, ambasador Stefanović je ukazao na značaj i četrdesetogodišnju istoriju srpske škole „Vuk Karadžić“, koja je jedna od najstarijih u Viktoriji i Australiji, a koja je od ove školske godine i pojedinačno najbrojnija (sa 9 grupa i 176 učenika) dopunska škola srpskog jezika i kulture u Australiji i Novom Zelandu, u kojoj se nastava realizuje po programu i uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Ističući opredeljenost Republike Srbije da održava i neguje veze sa pripadnicima srpskog naroda, bez obzira gde se nalaze u svetu, razvijanjem ličnih, kulturnih, naučnih, sportskih i svih drugih vrsta veza i odnosa, ambasador je ukazao da je neotuđivo pravo svih Srba na očuvanje i negovanje srpske kulture i srpskog nacionalnog identiteta, upotrebu srpskog jezika i ćirilice kao matičnog pisma, prava na izučavanje srpske kulture, nacionalne istorije i negovanje herojske, pravdoljubive i slobodarske tradicije srpskog naroda, prava na izučavanje običaja, folklora, književnosti, umetnosti.

https://x.com/i/status/1855747006683283898

Ambasador je zahvalio nastavnicima na dosadašnjoj saradnji i izrazio uverenje da će se dobra saradnja nastaviti i ubuduće.

Izneo je i da broj dece koja pohađaju dopunske škole srpskog jezika i kulture po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije onstantno raste, te da u ovoj školskoj 2024. godini funkcionišu 24 grupe sa 468 učenika širom Australije i Novog Zelanda. Implementacija pomenutog modela dopunskog obrazovanja omogućava i konstantnu finansijsku podršku Republike Srbije, te će na ovaj način Republika Srbija, samo u 2024. godini, u obrazovanje srpske zajednice u Australiji i na Novom Zelandu i očuvanje nacionalnog identiteta, investirati blizu 200.000 dolara.

U okviru programa koji su pripremili učenici svih razreda dopunske škole, ambasador Stefanović je učenicima koji pohađaju završni razred i koji su već, kao deo državne mature u Viktoriji, polagali i ispit iz srpskog jezika, svečano uručio i Uverenja o završenom posebnom programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu, a koja izdaje Republika Srbija. Uz puno uspeha u daljem studiranju, ambasador im je poželeo i da postanu lideri svoje zajednice, ali i da svojim budućim aktivnostima aktivno pomažu i utiču da srpski jezik i ćiriličko pismo trajno ostanu deo srpske zajednice u Australiji.

U Brizbejnu, u organizaciji Srpsko-australijskog centra u Vilavongu i foklornog udruženja „Drina“, održan je drugi srpski folklorni festival, na kojem su se predstavila folklorna i kulturno-umetnička društva i iz drugih krajeva Australije, kao i folklorno društvo bugarske nacionalne zajednice.

https://x.com/i/status/1855345176916738505

Ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović je u svom obraćanju, između ostalog, izrazio zadovoljstvo zbog činjenice da i ove godine prisustvuje otvaranju ovog, sada već tradicionalnog, festivala, koji se održava u jednom od najvećih australijskih gradova. Posebno je istakao da Republika Srbija snažno podržava sve aktivnosti koje doprinose očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma, kulture i nacionalnog identiteta, kao i da srpsku zajednicu u Australiji vidi kao važnu sponu za dalje unapređenje odnosa dve zemlje.

Osvrnuo se i na činjenicu da su upravo u Brizbejnu 2023. godine formirane prve grupe učenika dopunskih škola u Australiji u kojima se nastava realizuje po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije, te izrazio zadovoljstvo što broj grupa i učenika i u Australiji i na Novom Zelandu konstantno raste. Istakao je i da će R.Srbija, kroz finansiranje rada dopunskih škola u ove dve zemlje, samo u 2024. godini, uložiti blizu 200.000 dolara u obrazovanje i očuvanje nacionalnog identiteta pripadnika srpskog naroda u inostranstvu.

Otvaranju festivala, između ostalih, prisustvovali su i predsednik federalnog Parlamenta Australije Milton Dik, kao i federalni senator iz Kvinslenda Pol Skar, pomoćnik ministra u senci za multikulturalne poslove.

U svom obraćanju, predsednik Parlamenta Milton Dik uputio je izraze saučešća u ime premijera Australije E.Albanezea, kao i u svoje lično ime, a povodom nedavne tragedije u Novom Sadu. Takođe, ukazao je na činjenicu da 2026. godine Australija i Srbija obeležavaju 60. godišnjicu od uspostavljanja diplomatskih odnosa, kao i na doprinos srpske zajednice u Australiji.
 

Vlada Republike Srbije donela je odluku da se 2. novembar 2024. godine proglasi Danom žalosti povodom tragično izgubljenih života usled urušavanja konstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, u kojoj je najmanje 14 osoba poginulo, a više od 30 povređeno.

Ambasada Republike Srbije se zahvaljuje na svim porukama podrške koje je dobila.

Knjiga žalosti biće otvorena u ponedeljak, 4. novembra 2024. godine od 10.00 do 18.00 časova u Ambasadi Republike Srbije, 4 Bulwarra Close, O`Malley.

Poruke saučešća mogu se poslati i na mejl adresu Ambasade: office.canberra@mfa.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić sastao se danas sa zamenikom predsednika Vlade i ministrom inostranih poslova, međunarodne saradnje i spoljne trgovine Republike Vanuatu Mataijem Seremajom Navaluom.
Ministar Đurić ocenio je današnju posetu kao istorijsku, jer je reč o prvoj poseti na visokom političkom nivou zvaničnika te pacifičke države.

„Sa Republikom Vanuatu smo uspostavili diplomatske odnose pre samo šest godina, a delimo političke, ljudske i svake druge vrednosti, posebno s obzirom na činjenicu da imamo jedan izbalansirani pogled na međunarodne odnose, da i naša i zemlja naših dragih prijatelja želi da se samostalno i ubrzano ekonomski razvija sa fokusom na ekonomsku i političku stabilnost“, istakao je Đurić.

Šef srpske diplomatije izrazio je uverenje da to prijateljstvo, koje je dodatni zamah dobilo i na nedavno održanom samitu Foruma pacifičkih ostrva u Tongi, u narednom periodu može da se razvija još više.

„Današnji razgovor sa gospodinom Navaluom je bio veoma prijateljski i otvoren, sadržajan i konstruktivan i potpisali smo Memorandum o konsultacijama između naša dva ministarstva, koji će doprineti da se bolje razumemo. Očekujem i nadam se da će jedan od rezultata današnje posete biti produbljeno razumevanje za poziciju Srbije kad reč i o našim internim i o regionalnim pitanjima, kao što sam siguran da će današnja poseta rezultirati našim boljim razumevanjem izazova i otvorenih pitanja sa kojima se suočavaju ljudi u Vanuatuu i u čitavom pacifičkom pojasu“, naglasio je Đurić.

Prema njegovom uverenju, ova poseta iznedriće i neke nove ideje sa ciljem jačanja naše ekonomske saradnje.
„Delegacija Vanuatua će posetiti neke od naših najboljih instituta iz oblasti poljoprivrede i najboljih naučnih instituta. Naša saradnja u oblasti prosvete kroz program Svet u Srbiji, u okviru koga nekoliko studenata iz Vanuatua studira u Srbiji, već daje rezultate i uveren sam da će ti studenti koji pohađaju univerzitete u Srbiji biti i trajan most saradnje i prijateljstva između naših zemalja“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, prostora za unapređenje saradnje ima u domenu turizma, zdravstva i visokih tehnologija, a sa naše strane postoji spremnost da sa prijateljima podelimo iskustva u oblasti elektronske uprave, digitalizacije i veštačke inteligencije.
Prema njegovim rečima, Srbija je čvrsto privržena poštovanju povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava.

„Na jednak i ravnopravan način tretiramo sve države sveta i pravimo mrežu partnerstva sa onim državama koje nas tretiraju na isti način, jednak i ravnopravan način. Zbog toga smo zahvalni našim prijateljima iz Vanuatua na poštovanju koje su nam ukazali dolazeći preko gotovo čitavog sveta ovde u Beograd“, rekao je Đurić.

Ministar spoljnih poslova Srbije rekao je i da su prijatelji iz Republike Vanuatu prihvatili poziv Srbije da učestvuju na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027.

„Ponosni smo na činjenicu da će naši prijatelji iz Vanuatua imati svoj paviljon u okviru Ekspo izložbe i da će Beograd biti mesto na kome će Evropljani i ljudi iz drugih delova sveta moći da se upoznaju sa bogatom kulturom, istorijom i tradicijom naroda Vanuatua, ali i da saznaju nešto o problemima kao što su klimatske promene, izazovi ugrožavanja biodiverziteta i drugim izazovima sa kojima se suočavaju delovi sveta koji su geografski možda udaljeni, ali ne treba da gubimo svest o činjenici da smo svi jedno čovečanstvo i da delimo istu sudbinu, bez obzira na tog gde se nalazimo“, ukazao je Đurić.

Ministar Navalu zahvalio je šefu srpske diplomatije na pozivu da poseti Srbiju, istakavši da je dočekan sa velikom srdačnošću i gostoljubivošću i da je da sastanak sa srpskim kolegom imao za cilj da osnaži i dalje unapredi odnose Srbije i Vanuatua.
Govoreći o današnjem susretu, ministar Navalu naveo je da je razgovarano o globalnim pitanjima poput mira i bezbednosti, razvoja, zaštite životne sredine, klimatskih promena.

Šef diplomatije Vanuatua posebno je pohvalio pažnju koju Srbija pridaje pacifičkim ostrvskim zemljama, rekavši da to doprinosi poboljšanju životnih uslova naroda u Pacifiku, i podsetio da je Vanuatu pružio snažnu podršku Srbiji da bude domaćin specijalizovane izložbe Ekspo 2027.

Osvrnuvši se i na značaj programa „Svet u Srbiji“, ministar je naglasio da trenutno u Beogradu visoko obrazovanje stiče troje studenta iz njegove zemlje.

"Nadamo se da ćemo u budućnosti imati još više naših studenata koji će studirati ovde u Srbiji, kako bi stekli korisna znanja u oblasti nauke, poljoprivrede, zdravstva, tehnologija i sporta“, naglasio je šef diplomatije Vanuatua.

Prilikom današnjeg susreta, ministri su potpisali Memorandum o razumevanju o bilateralnim konsultacijama između ministarstava spoljnih poslova Republike Srbije i Republike Vanuatu.

https://youtu.be/Df6NAR-6WLM

https://youtu.be/hm5ZIKXveS0

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović prisustvovao je svečanom obeležavanju 40. godišnjica od podizanja i osvećenja crkve Svetog Save u Kanberi (Farer).

Povodom obeležavanja ovog jubileja, pomenuta crkveno-školska opština preduzela je obimne radove na rekonstrukciji kompleksa (sale, dvorišta), a izgrađena je u potpuno nova učinioca za potrebe dopunske škole srpskog jezika i kulture, u kojoj se nastava po programu i uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Nakon Svete arhijerejske liturgije koju je tim povodom služio arhiepiskop sidnejsko-velingtonski i mitropolit australijsko-novozelandski Siluan, jubilej je, uz rekordan broj pristunih, obeležen nastupom brojnih folklornih i umetničkih grupa iz Kanbere, Sidneja i Melburna. Posebni gosti bili su članovi ansambla KUD „Gradac“ iz Valjeva. Nastupili su i učenici dopunske škole srpskog jezika, koji su izveli himnu Republike Srbije „Bože pravde“ i „Himnu Svetom Savi“.

Pozdravljajući prisutne, ambasador Stefanović je istakao značaj jubileja, te pohvalio upravu i parohijane crkveno-školske opštine na Fareru zbog velikog zalaganja i „preobražaja“ koji je crkva doživela za veoma kratko vreme – a posebno zbog izgradnje nove učionice. Najavio je i da će, u okviru projekta „Mostovi od knjiga“, koji je podržala Ambasada Republike Srbije, školi i CŠO biti donirano oko 150 knjiga različitih naslova, beletristike, poezije i proze, a koje će biti zametak male biblioteke za najmlađe pripadnike srpske zajednice u Kanberi.

https://x.com/i/status/1845960726378434820

Posebno je naglasio da očuvanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, kulture i tradicije srpskog naroda, bez obzira gde se nalaze u svetu, predstavlja jedan od prioriteta politike Republike Srbije, te istakao izuzetnu saradnju koju Ambasada R.Srbije u Australiji ima sa Mitropolijom australijsko-novozelandskom i svim njenim parohijama.

Ambasador Rade Stefanović boravio je od 4. do 6. oktobra o.g. u Adelejdu, što je bila njegova prva poseta glavnom gradu Južne Australije.

Tokom boravka u Adelejdu, ambasador se susreo sa Džing Li (Hon. Jing Lee), članicom gornjeg doma Parlamenta Južne Australije, koja je zamenik lidera opozicije i ministar u senci za multikulturalne poslove. Tokom susreta razmenjena su mišljenja o aktuelnoj situaciji u dve zemlje, posebno u srpskoj zajednici u Južnoj Australiji. Ambasador je informisao i o aktivnostima koje preduzima Vlada R.Srbije na očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta Srba u dijaspori, kao i konkretnim planovima kada je u pitanju Južna Australija, odnosno Adelejd.

Istog dana, u prostorijama crkveno-školske opštine „Sveti Sava“ u Vudvil parku (Kilkeni), organizovano je i informativno veče, posvećeno formiranju novih grupa učenika dopunskih škola srpskog jezika i kulture u Australiji, u kojima bi se nastava organizovala po programu koji je propisalo Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Tokom skupa, kome je prisustovalo oko 50-tak roditelja, kao i lokalni paroh protojerej Strahinja Janjić, direktor i nastavnici postojeće dopunske škole koja deluje pri crkveno-školskoj opštini, ambasador R.Stefanović je opširno informisao o modelu nastave i programu, kao i finansijskoj podršci koju pruža Republika Srbija.

Ambasador Stefanović prisustvovao je 5. oktobra o.g. i večernjoj službi u hramu „Svetog Save“ u Kilkeniju, nakon koje je odgovarao na pitanja prisutnih iz oblasti konzularnih poslova.

U nedelju, 6. oktobra o.g, ambasador Rade Stefanović je prisustvovao Svetoj arhijerejskoj liturgiji, koju je arhiepiskop sidnejsko-velingtonski i mitropolit australijsko-novozelandski Siluan služio u crkvi Svetog Save u Hajndmaršu.

U svom obraćanju nakon službe, ambasador je izrazio zadovoljstvo zbog posete i činjenice da su problemi i podele koje su postojale u srpskoj zajednici u Adelejdu prevaziđene. Ukazao je na značaj koji Republika Srbija pridaje srpskoj zajednici u Australiji, kao „mostu saradnje“ između dve države, ali i procesu očuvanja srpskog jezika, kulturnog i nacionalnog identiteta Srba u Australiji. U tom kontekstu, uputio je poziv za saradnju sa Ambasadom RS u Kanberi, u cilju formiranja bar jedne grupe učenika dopunske škole i u ovoj crkveno-školskoj opštini.

U nedelju, 22. septembra 2024, u crkvenoj opštini Svetog arhiđakona Stefana u Ruti Hilu (deo Sidneja), održana je jubilarna, trideseta, manifestacija „Dan srpsko-grčkog prijateljstva“.

Pomenuta manifestacija datira iz 1994. godine i pokrenuta je iz zahvalnosti srpske zajednice iz Sidneja prema grčkom i kiparskom narodu za pomoć i podršku tokom ratova u bivšoj SFRJ, ali i tokom bombardovanja SRJ od strane NATO.

Nakon svete liturgije u crkvi Svetog Stefana u Ruti Hilu, organizovan je kulturno-umetnički program, tokom kojeg su nastupale igračke i folklorne grupe iz srpske, grčke i kiparske zajednice u Australiji.

Ovogodišnjoj, izuzetno posećenoj, manifestaciji, prisustvovao je i ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović, kao i generalni konzul Grčke u Sidneju Janis Malikurtis, predstavnici Srpske pravoslavne crkve i Grčke pravoslavne crkve, predstavnici različitih ugruženja srpske i grčke zajednice, kao i mnogi drugi.

Pozdravljajući prisutne, ambasador Rade Stefanović je istakao snažne istorijske, kulturne i verske veze između Srba i Grka, kao i tradicionalno prijateljstvo između država i naroda. Posebno je naglasio značaj očuvanja kulturnog i nacionalnog identiteta u inostranstvu – kome doprinose i ovakve manifestacije, te ukazao na podršku koju, u tom smislu, kroz različite aktivnosti, pruža Republika Srbija.

Dana 19. septembra 2024. godine obeležena je 70. godišnjica od završetka izgradnje i osvećenja crkve Svetog Save u Flemingtonu (deo Sidneja), prve srpske pravoslavne crkve koja je izgrađena na tlu Australije.

Tim povodom, crkveno-školska opština priredila je svečanu večeru, kojoj su, između ostalih, prisustvovali i Arhiepiskop sidnejsko-velingtonski i mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan, ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović, generalni konzul Republike Srbije u Sidneju Jakov Rogan, lokalna odbornica Nensi Hol i dr.

Lokalni paroh, protojerej Saša Čolić, podsetio je prisutne na istorijat crkve Svetog Save u Flemingtonu, uključujući i istaknute pojedince koji su svojim zalaganjem posebno doprineli njenoj izgradnji, završetku, ali i kasnijim obnovama.

Mitropolit Siluan se osvrnuo na delovanje prvog paroha u ovoj crkvenoj opštini, o. Milenka Stefanovića, u specifičnim okolnostima nakon završetka Drugog svetskog rata, te istakao želju Srba u Australiji da, kroz izgradnju crkve, očuvaju duhovne i kulturne veze sa otadžbinom.

U svom obraćanju, ambasador Rade Stefanović je istakao značaj jubileja završetka izgradnje i neprekidnog 70-to godišnjeg rada crkve Svetog Save u Flemingtonu – ne samo za Srbe u Australiji, već i za Srpsku pravoslavnu crkvu u celini. Ukazujući na značaj očuvanja veza Srba u dijaspori sa maticom, posebno je naglasio čvrsto opredeljenje Republike Srbije da, konkretnim merama, pomogne očuvanje srpskog jezika, kulture i tradicije Srba na ovim prostorima.

Foto: Radivoje Mačković

Ambasador Rade Stefanović molitveno je prisustvovao,  13. septembra o.g, Svetoj arhijerejskoj liturgiji i obeležavanju praznika Svetih novomučenika jasenovačkih u Manastiru Svetog Save Novi Kalenić kod Kanbere, kao i zavetne slave Saveza kola srpskih sestara u Australiji.

Svetu arhijerejsku liturgiju, a zatim i moleban jasenovačkim žrtvama kod spomen-krsta na manastirskom groblju služio je Mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan.

Susret ambasadora Stefanovića i mitropolita Siluana iskorišćen je i za razmenu mišljenja o aktuelnim temama koje se tiču srpske zajednice u Australiji i Novom Zelandu, kao i međusobno informisanje o predstojećim aktivnostima Ambasade Republike Srbije u Australiji i Mitropolije australijsko-novozelandske Srpske pravoslavne crkve.

Ambasador Rade Stefanović bio je gost jutarnjeg programa „Mornings“ australijskog nacionalnog radija „ABC Radio – Canberra“, i to zabavnog segmenta pod nazivom „Na stranom tlu“ („On Foreign Soil“), tokom kojeg strani ambasadori i visoki komesari u neformalnom dijalogu govore o znamenitostima i zanimljivim činjenicama koje karakterišu njihove države, ali i iskustvima života u Kanberi i generalno utiscima iz Australije.
Odgovarajući na pitanja voditeljke, ambasador R.Stefanović se osvrnuo na pojedine geografske karakteristike R.Srbije, nekoliko zanimljivih istorijskih činjenica, ali i ukazao na svetski poznate sunarodnike – poput Nikole Tesle, Novaka Đokovića i Nikole Jokića.
U okviru emisije najavljeno je i da će Republika Srbija i grad Beograd biti domaćini specijalizovane izložbe EXPO 2027, ali i da će u 2026. godini Srbija i Australija obeležiti 60. godišnjicu od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Istaknuto je i prisustvo srpske zajednice u Australiji, kao poveznice i „mosta saradnje“ između dve države.

Emisija je dostupna na sledećem linku:
https://www.abc.net.au/listen/programs/canberra-mornings/mornings/104288950

U Nukualofi, glavnom gradu Kraljevine Tonge, koji je domaćin 53. sastanka lidera Foruma pacifičkih ostrva, ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić susreo se sa ministrom spoljnih poslova Republike Maršalova Ostrva Kalanijem Kanekoom.
Ukazavši na spoljnopolitičku orijentaciju naše zemlje ka stvaranju i negovanju prijateljstava na svim meridijanima, ministar Đurić rekao je da Srbija smatra pacifičke nacije važnim akterima na globalnoj sceni, te da teži da bude most saradnje između regiona Pacifika i Evrope.
Intenzivan politički dijalog i razvoj sveukupne saradnje sa Maršalovim Ostrvima biće, kako je ukazao, pravac kojem ćemo težiti u budućnosti naših bilateralnih odnosa.
Prema rečima ministra Đurića, poseban potencijal za konkretizaciju saradnje sa Maršalovim Ostrvima postoji u domenu privrede, dok je veoma perspektivna i oblast poljoprivrede, u smislu transfera znanja u korišćenja novih tehnologija.
Podsetivši sagovornika da je Srbija izabrana za organizatora međunarodne izložbe “Ekspo”, koja će biti održana u Beogradu od maja do avgusta 2027. godine, ministar Đurić je istakao da će Maršalova Ostrva biti dobrodošao gost na toj manifestaciji, te izrazio nadu da ćemo biti u prilici da njihovu delegaciju ugostimo u što većem broju.

https://youtu.be/OLFl6dagRNo

Na marginama 53. sastanka lidera Foruma pacifičkih ostrva u Kraljevini Tongi, šef srpske diplomatije Marko Đurić razgovarao je sa ministrom spoljnih poslova, rada i trgovine Tuvalua Polsonom Panapom.
“Odnose sa Pacifikom Srbija razvija dugoročno zbog zajedničkih vrednosti koje delimo sa zemljama kao što je Tuvalu, koje su možda geografski udaljene, ali jednako žele da budu politički samostalne, ekonomski bitne i međusobno povezane”, rekao je Đurić.
U tom kontekstu, podvukao je značaj intenzivnije dinamike političkog dijaloga, ali i zajedničkog rada na programima i projektima od konkretne koristi za građane, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom planu.
Pored poziva da u narednom periodu poseti Srbiju, ministar Đurić je sagovorniku preneo i da bi Srbija, kao domaćin, veoma cenila učešće Tuvalua u okviru Pacifičkog paviljona, koji će biti posebno pripremljen za ostrvske države ovog regiona na predstojećoj specijalizovanoj izložbi EKSPO 2027 u Beogradu.
U razmatranju mogućih oblasti buduće saradnje, Đurić je, pored ekonomije, izdvojio i mogućnost pružanja podrške Tuvaluu u digitalnoj transformaciji, naročito u domenu e-uprave.

https://youtu.be/UkU0NcScSAQ

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić sastao se u Nukualofi, glavnom gradu Kraljevine Tonge u kojem se održava 53. sastanak lidera Foruma pacifičkih ostrva, sa premijerom Republike Vanuatu Šarlom Salvaijem.
Šef srpske diplomatije naglasio je da je Srbija posvećena daljem jačanju sveukupnih odnosa sa Republikom Vanuatu, dodajući da će današnji razgovori, kao i predstojeći susreti na visokom nivou, doprineti tim nastojanjima. 
Ministar Đurić je dodao da je sa radošću primio vest da se zamenik predsednika Vlade i ministar inostranih poslova Vanuatua Matai Seremaja odazvao pozivu da uskoro poseti prestonicu Srbije, ocenivši značajnim takav kontinuitet u političkom dijalogu naših zemalja.
“Činjenica da će Srbija učestvovati u realizaciji tri razvojna projekta u Republici Vanuatu dokaz je naše spremnosti da se aktivno angažujemo u pacifičkom regionu i da doprinesemo razvoju Vanuatua” naglasio je tom prilikom Đurić.
Sagovornici su razmenili mišljenja o perspektivnim oblastima buduće saradnje, među kojima su prepoznati poljoprivreda, sport, informacione tehnologije, kao i obrazovanje - posebno kroz univerzitetsku saradnju i dodelu stipendija u okviru programa “Svet u Srbiji” koji se godinama realizuje sa velikim uspehom.

https://youtu.be/vVJf2VTQm1A

Na marginama 53. sastanka lidera Foruma pacifičkih ostrva u Tongi, ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić razgovarao je sa ministrom spoljnih poslova Republike Palau Gustavom Aitarom.
Đurić je tom prilikom istakao da Srbije želi da ostvari blisku i prijateljsku saradnju sa Republikom Palau, dodajući da je naša zemlja opredeljena za nastavak jačanja političkog dijaloga i intenziviranje susreta na visokom i najvišem nivou.
Šef srpske diplomatije zahvalio je Republici Palau na principijelnosti kada je reč o očuvanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti Republike Srbije.
On je sagovorniku preneo i da Srbija veoma ceni podršku Palaua kandidaturi Beograda za organizaciju manifestacije “Ekspo 2027” i dodao da očekujemo zapaženo učešće njihove delegacije u okviru planiranog Pacifičkog paviljona.
Kada je reč o bilateralnoj saradnji, ministar Đurić ocenio je da velike mogućnosti postoje u oblasti IKT, životne sredine, obrazovanja, nauke, tehnologije, medicine i sporta, a perspektivna oblast saradnje je i turizam.

https://youtu.be/TtQNWrn2ePI

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić sastao se sa ministrom spoljnih poslova Republike Nauru Lionelom Aingimeom na marginama 53. sastanka lidera Foruma pacifičkih ostrva u Tongi.
“Nauru je prijatelj Srbije na Pacifiku i zahvalni smo na doslednom stavu i snažnoj podršci u međunarodnim okvirima po pitanjima od najvišeg značaja za našu zemlju”, podvukao je tom prilikom Đurić.
Iako su naši diplomatski odnosi formalno mladi, naše dve zemlje vezuju, prema rečima ministra Đurića, iste tradicionalne vrednosti, visok nivo međusobnog razumevanja i uvažavanja, kao i poštovanje principa međunarodnog prava.
Govoreći o programu stipendiranja „Svet u Srbiji“, kao mogućnosti da se građani dveju zemalja još više zbliže, šef srpske diplomatije je izrazio nadu da ćemo u predstojećim godinama na srpskim univerzitetima poželeti dobrodošlicu sve većem broju studenata iz Naurua, koji će doći da se školuju u našoj zemlji, da nauče naš jezik i da se upoznaju sa našom kulturom.
“Radujem se prilici da Vas uskoro zvanično ugostim u Beogradu, kada ćemo nastaviti razgovore o konkretizaciji brojnih oblasti naše saradnje, a na korist naših prijateljskih naroda”, rekao je Đurić na kraju susreta.

https://youtu.be/WorUTacu6Sg

Na marginama 53. sastanka lidera Foruma pacifičkih ostrva, koji se održava u Nukualofi, glavnom gradu Kraljevine Tonge, šef srpske diplomatije Marko Đurić sastao se sa ministarkom informisanja i zaštite životne sredine Kraljevine Tonge Fekitamoloom Utoikamanu.
Zahvalivši na pozivu Srbiji da, u svojstvu specijalnog gosta, učestvuje na forumu koji je okupio sva pacifička ostrva i brojne zemlje sa svih kontinenata, ministar Đurić je ocenio da je ovaj skup, na kojem naša zemlja prvi put učestvuje, izuzetna prilika, ne samo da predstavimo Srbiju, već i da pošaljemo poruku da želimo da se aktivnije angažujemo na izgradnji i negovanju odnosa sa regionom Pacifika.
“Srbija želi da jača postojeće i gradi nove veze na svim meridijanima, bez obzira na geografsku udaljenost, jer uvek možemo da pronađemo tačke saradnje u zajedničkom interesu”, naveo je Đurić.
Kada je reč o konkretnim oblastima bilateralne saradnje, Đurić je ocenio da Srbija i Tonga međusobne veze mogu da jačaju i kroz razvoj privrede, poljoprivrede, obrazovanja, kao i u oblasti informacionih tehnologija.
U tom smislu, ukazao je da bi projekat stipendiranja studenata pod nazivom „Svet u Srbiji“ u velikoj meri doprineo bliskosti naših naroda, jer bi dolazak mladih ljudi iz Tonge na studije u našu državu dodatno ojačao veze u oblasti obrazovanja, kulture, omladine i sporta, kao i u drugim oblastima.
Tokom boravka u Nukualofi, šef srpske diplomatije imao je prilike da se susretne i sa premijerom Kraljevine Tonge Sijaosijem Sovalenijem, kao i sa princom prestolonaslednikom Tupoutoaom Ulukalalom i njegovom suprugom.

https://youtu.be/6WQ-MpFzlVM

Održavanje 53. sastanka lidera Foruma pacifičkih ostrva u Nukualofi, glavnom gradu Kraljevine Tonge, bilo je prilika za susret ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića sa sekretarom za spoljne poslove Federalnih Država Mikronezije Lorinom Robertom na marginama ovog skupa.
Šef srpske diplomatije pojasnio je sagovorniku prioritete u radu ministarstva na čijem je čelu, među kojima je jačanje ekonomske diplomatije, kao i izgradnja mreže prijatelja i partnera van granica Evrope, posebno u geografski udaljenim regionima poput pacifičkog.

Jedan od najboljih načina za povezivanje nacija, prema Đurićevim rečima, jeste saradnja u oblasti obrazovanja, posebno u slučaju mladih ljudi koji školovanjem u drugim zemljama grade nove mostove prijateljstva između naroda.

Sjajan primer takvog povezivanja jeste projekat „Svet u Srbiji“ koji naša zemlja već godinama uspešno sprovodi dodeljujući stipendije za besplatno školovanje stranim studentima, rekao je Đurić, i dodao da bismo voleli da vidimo veći broj studenata iz Mikronezije kao učesnike ovog programa.

Tokom razgovora, konstatovano je da su pravci razvoja bilateralne saradnje u najvećoj meri mogući u domenu privrede, posebno kada je reč o transferu znanja u korišćenju novih tehnologija u poljoprivredi.

https://youtu.be/ItuBFWSnm4Y

Šef srpske diplomatije Marko Đurić boravi u prestonici Kraljevine Tonge, gde je, na marginama 53. sastanka lidera Foruma pacifičkih ostrva, razgovarao sa predsednicom Vlade i ministarkom inostranih poslova Nezavisne Države Samoe Fiame Naomi Mata`afom.
Prenevši sagovornici da je Srbija među spoljnopolitičke prioritete svrstala i razvoj odnosa sa svim nacijama pacifičkog regiona, Đurić je iskazao interes za proširenje saradnje na trajnijoj osnovi, čime bi se srpsko-samoanske veze nesumnjivo učvrstile u obostranom interesu.

Šef srpske diplomatije rekao je da su, među oblastima bilateralne saradnje, posebno perspektivne privreda i poljoprivreda, ali i sektori IKT usluga, obrazovanja i nauke, te da bi u budućem periodu te oblasti sigurno bile težišne tačke naših odnosa.

Uputivši poziv za učešće Samoe na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 u Beogradu, ministar Đurić informisao je sagovornicu o trenutnoj fazi priprema za održavanje ove manifestacije, dodavši da bi učešće na ovom događaju predstavljalo izuzetnu priliku da se ova ostrvska država približi Evropi i svetu kroz predstavljanje svoje kulture, tradicije, turističkih i ekonomskih kapaciteta.

Na marginama 53. sastanka lidera Foruma pacifičkih ostrva, koji se održava u Nukualofi, glavnom gradu Kraljevine Tonge, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Marko Đurić sastao se sa zamenikom premijera i ministrom inostranih poslova Novog Zelanda Vinstonom Pitersom.
Konstatujući da su, iako geografski udaljeni, Srbija i Novi Zeland povezani višedecenijskim diplomatskim odnosima, Đurić je naglasio da je upravo ta činjenica dobar temelj za dalju nadogradnju odnosa i produbljivanje saradnje u svim oblastima.
“Srbija gleda i izvan granica svog regiona u želji da gradi prijateljstva i partnerstva, a među nacijama dalekog Pacifika Novi Zeland ima jednu od važnih uloga”, rekao je ministar Đurić.
Na bilateralnom planu, veliki potencijal prepoznaje se, prema rečima ministra, u domenu ekonomske saradnje, koja se pretežno zasniva na trgovinskoj razmeni, kao i u domenima naučno-tehnološke i kulturne saradnje, čijem daljem razvoju, svojim još aktivnijim angažmanom, značajna srpska dijaspora koja živi u ovoj pacifičkoj državi može dati dodatan zamajac.
Ocenivši da bi intenziviranje političkog dijaloga kroz razmenu poseta na visokom nivou doprinelo boljem međusobnom razumevanju i zajedničkom pronalaženju dodatnih mogućnosti saradnje, šef srpske diplomatije izrazio je nadu da će njegov novozelandski kolega biti u prilici da u narednom periodu poseti Srbiju.

https://youtu.be/d02m9173i0A

Šef srpske diplomatije Marko Đurić poručio je danas iz Nukualofe, glavnog grada Kraljevine Tonge, gde se održava 53. sastanak lidera Foruma pacifičkih ostrva, da je Srbija učešćem na tom skupu napravila strateški iskorak u odnosima sa pacifičkim regionom.
Đurić je u izjavi novinarima istakao da je Srbija, vođena strateškom vizijom predsednika Aleksandra Vučića o izgradnji mreže prijatelja širom sveta i spoljnoj politici stvaranja novih uporišta, prisustvom na ovom samitu postavila sebe na mapu onih zemalja sa kojima ranije gotovo i da nije imala bilo kakve odnose.
„Mi verujemo u mrežu jakih, samostalnih, slobodnih zemalja, koje mogu da budu naši prijatelji po nizu tema, sa kojima možemo i ekonomski sjajno da sarađujemo. Želimo da ih vidimo na Ekspu u Beogradu. Želimo da pomognemo gde god možemo u razvoju ovih zemalja”, naglasio je Đurić.
Ministar je podsetio da je, na juče održanoj gala večeri, posvećenoj Specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027, Srbija bila jedina država koja se potrudila da sebe predstavi zemljama u ovom delu sveta.
Đurić je istakao da je na srpskom događaju, organizovanom 18.000 kilometara od Beograda, bilo prisutno više od 17 šefova vlada, država, ministara spoljnih poslova, zatim generalna sekretarka Komonvelta, kao i generalni sekretar Foruma pacifičkih ostrva, ali i evropska komesarka zadužena za susedstvo.
„To nas čini faktorom i u odnosu sa onim zemljama koje su mnogo veće, mnogo snažnije i koje su mnogo bliže našem regionu”, ocenio je ministar.
Objašnjavajući odnos Srbije sa regionom Pacifika, Đurić je naveo da se taj odnos ne može posmatrati samo iz konteksta naših veza sa nacijama iz tog dela sveta, već da se jačanje tih odnosa mora sagledati i iz ugla našeg pozicioniranja u Evropi i prema široj međunarodnoj zajednici.
„Koliko sebe uspemo da učinimo akterom na ovakvim mestima, toliko podižemo svoju poziciju kao faktora u međunarodnoj areni i dobijamo na težini i u relaciji sa nekim od ovih zemalja koje su nam mnogo bliže i u našem neposrednom okruženju”, ukazao je šef srpske diplomatije.
Đurić je naglasio da Srbija svojim prisustvom u Tongi dobija novu bazu prijatelja u delu sveta sa kojim tek poslednjih godina počinje da uspostavlja diplomatske odnose.

https://youtu.be/M7gfDN1Jm6w

Šef srpske diplomatije Marko Đurić danas je, na marginama 53. sastanka lidera Foruma pacifičkih ostrva, koji se održava u Nukualofi, glavnom gradu Kraljevine Tonge, bio domaćin gala večere posvećene Specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 u Beogradu.
Tim povodom, Đurić je novinarima nakon svečanosti rekao da su na gala večeri bili prisutni lideri pacifičkih ostrva, među kojima su bili predsednici, predsednici vlada, kao i ministri spoljnih poslova.
„Mogli smo da Srbiju predstavimo na najbolji mogući način, da učvrstimo naše relacije sa velikim brojem, dakle, šesnaest pacifičkih zemalja i da pozovemo ove ljude da učestvuju na Ekspu, da koriste Srbiju kao jednu od ključnih avenija za saradnju sa Evropom”, ukazao je Đurić.
Ministar Đurić je naveo da su na večeri bili prisutni i naši brojni partneri iz Evrope, te da su bili pozitivno iznenađeni činjenicom da je Srbija uspela da organizuje ovakvu vrstu svečanosti u srcu Pacifika.
„Ponosan sam na ceo tim, na naš Beograd, na našu Srbiju, na Ekspo, na predsednika i Vladu, koji su imali viziju da Beograd kandiduju za jedan događaj, koji je Srbiji dao tako značajnu poziciju i takvu priliku u međunarodnoj zajednici, a mi smo se potrudili da tu priliku ovde iskoristimo”, istakao je ministar.
Govoreći o učešću Srbije kao specijalnog gosta na forumu pacifičkih ostrva, šef srpske diplomatije je objasnio da od ove posete očekuje jačanje odnosa sa nizom pacifičkih zemalja, i to ne samo u ugovorno-formalnom smislu, već i kroz jačanje ekonomske, privredne i kulturne saradnje.
Prema rečima Đurića, u narednih nekoliko dana srpsku delegaciju u Nukualofi očekuje niz susreta, i to sa predstavnicima onih zemalja koje su uvek podržavale Srbiju, i kad je reč o Kosovu i Metohiji, i kad je reč o različitim rezolucijama Ujedinjenih nacija.
„Srbija je zemlja, koja gleda ceo svet kao svoje prijatelje i to je naša komparativna prednost. Ta naša politika pružene ruke, kojom privlačimo za sebe prijatelje iz celog sveta, jeste naša uporedna prednost i naš doprinos, ne samo Srbiji, nego i Evropi i našem regionu”, zaključio je šef srpske diplomatije.

https://youtu.be/5UYWQgOw0f8

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Marko Đurić priredio je, na marginama sastanka lidera Foruma pacifičkih ostrva, koji se održava u Kraljevini Tongi, večeru za učesnike i goste tog skupa, na kojoj je predstavio pripreme Beograda za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027.
Ministar Đurić je, govoreći pred oko 200 zvanica, istakao da je Srbija zemlja koja se ubrzano ekonomski razvija i želi da održava i nadograđuje odnose sa prijateljima širom sveta, kojima može da bude kapija za pristup Evropi. 
„Ovde smo zato što je Srbiji pripala čast da organizuje Ekspo 2027. Moj rodni grad Beograd biće domaćin izložbe koja će, nadamo se, privući nacije iz celoga sveta. Želimo da podržimo i učešće zemalja vašeg regiona na toj izložbi, u okviru Pacifičkog paviljona“, rekao je Đurić.
Na izložbi Ekspo 2027 će, prema njegovim rečima, između ostalog biti poklonjena velika pažnja temama od najvišeg interesa za zemlje pacifičkog regiona, kao što su održivi razvoj i suočavanje sa klimatskim promenama.
„Mi smo gostoljubiv narod i želimo da se svi koji nas posete osećaju kao kod svoje kuće. Naša prijateljstva su trajna, i veliko nam je zadovoljstvo što, više od 60 godina nakon osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja, možemo ovakav poziv da uputimo velikom broju naših tradicionalnih prijatelja“, rekao je Đurić.
Na večeri su se gostima takođe obratili premijer Tonge Sijaosi Sovaleni i generalni sekretar Foruma pacifičkih ostrva Baron Vonga, a prisutan je bio i prestolonaslednik Kraljevine Tonge Tupoutoa Ulukalala sa suprugom.
Događaju čiji je domaćin bio šef srpske diplomatije prisustvovao je veliki broj šefova država i vlada i ministara inostranih poslova iz pacifičkog regiona, kao i visoke zvanice država koje na skupu učestvuju kao partneri, posmatrači ili specijalni gosti.
Na večeri je prikazan promotivni film o izložbi Ekspo 2027, i gosti su imali priliku da, uz zvuke srpske tradicionalne muzike, nazdrave rakijom, a uručeni su im i brendirani pokloni specijalno pripremljeni za ovu priliku.

https://youtu.be/DavmKTcft6c

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić boravi u Kraljevini Tongi gde, u svojstvu specijalnog gosta i izaslanika predsednika Aleksandra Vučića, predstavlja Srbiju na 53. sastanku lidera Foruma pacifičkih ostrva.
Na prijemu dobrodošlice, koji je za strane delegacije organizovao premijer Tonge Sijaosi Sovaleni, ministar Đurić imao je priliku da se susretne sa njihovim kraljevskim visočanstvima princom prestolonaslednikom Kraljevine Tonge Tupoutoaom Ulukalalom i njegovom suprugom Sinaitakalom, kao i sa brojnim zvaničnicima država članica i država partnera Foruma pacifičkih ostrva.
Tokom trajanja skupa, šef srpske diplomatije imaće i niz bilateralnih sastanaka sa homolozima i drugim predstavnicima članica, partnera i posmatrača ove pacifičke organizacije.

https://youtu.be/u0NoePyD5s4

Tokom boravka u Honijari, radi predaje akreditivnih pisama, ambasador Rade Stefanović susreo se sa predsednikom Nacionalnog parlamenta Solomonovih Ostrva Džonom Patesonom Otijem.

U srdačnom razgovoru, ambasador Stefanović se kratko osvrnuo na istorijat bilateralnih odnosa Republike Srbije i Solomonovih Ostrva, te posebno istakao intenziviranje saradnje u poslednjem periodu i započete aktivnosti na zaključivanju prvih bilateralnih sporazuma između dve države.

Kao važan aspekt bilateralne saradnje, zajednički je istaknuta i parlamentarna saradnja. Ambasador Stefanović je informisao da je u Narodnoj skupštini Republike Srbije formirana poslanička Grupa prijateljstva sa Australijom, Novim Zelandom i ostrvskim državama Pacifika – uključujući i Solomonova Ostrva, koja broji 27 članova.

Predsednik Nacionalnog parlamenta Solomonovih Ostrva Džon Oti podržao je intenziviranje saradnje između dve države, uključujući i uspostavljanje kontakata između parlamentaraca – posebno na marginama međunarodnih skupova.

 

Tokom boravka u Solomonovim Ostrvima, radi predaje akreditivnih pisama, ambasador Republike Srbije Rade Stefanović susreo se sa premijerom ove države Džeremajom Maneleom.
Ambasador Stefanović istakao je opredeljenost Republike Srbije da, uprkos geografskoj udaljenosti dve države, uspostavi redovnu razmenu mišljenja sa Solomonovim Ostrvima o svim temama od obostranog interesa.
Premijer Solomonovih Ostrva Džeremaja Manele je izrazio želju Solomonivih Ostrva za intenziviranje kontakata i saradnje, kao i međusobne podrške u okviru međunarodnih organizacija i foruma. Posebno je istakao pitanje klimatskih promena i njihovih posledica na male ostrvske države.
Istanuta je i važnost poštovanja univerzalnih principa međunarodnog prava, poput očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država članica UN. S tim u vezi, ambasador Stefanović je izrazio zahvalnost Vladi Solomonovih Ostrva na principijelnom stavu i poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije.

Razgovarano je i o saradnji dve države u brojnim oblastima – poput obrazovanja, nauke, tehnologije, kulture i sporta.
Kao posebno važna mogućnost za saradnju u narednom periodu istaknuta je činjenica da će Republika Srbija i grad Beograd biti domaćini svetske specijalizovane izložbe EXPO 2027, pri čemu su Solomonova Ostrva izrazila spremnost da učestvuju na ovoj manifestaciji.

Ambasador Rade Stefanović predao je 8. avgusta akreditivna pisma Njegovoj Ekselenciji Dejvidu Tivi Kapuu, generalnom guverneru Solomonovih Ostrva, čime je i formalno preuzeo dužnost prvog ambasadora Republike Srbije (na nerezidencijalnoj osnovi) u ovoj državi od uspostavljanja diplomatskih odnosa u decembru 2021. godine.
U svom izlaganju, ambasador Stefanović preneo je pozdrave predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i najbolje želje za dalji napredak Solomonovih Ostrva i njegovih građana.
Obostrano je izražena spremnost za intenziviranje međusobne saradnje u različitim oblastima, kao i međusobnih kontakata – uključujući i one na visokom nivou.

Ambasador Stefanović je posebno naglasio da Republika Srbija veoma ceni poziciju Solomonovih Ostrva kada je u pitanju teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, kao i da odluka Solomonovih Ostrva da povuče priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova predstavlja pokazatelj doslednog poštovanja međunarodnog prava i Povelje UN.
Generalni guverner Dejvid Tiva Kapu je istakao da je uspostavljanje diplomatskih odnosa između Republike Srbije i Solomonovih Ostrva pre nepune tri godine bilo motivisano željom da se međusobne veze, prijateljstvo i saradnja ojačaju, kao i da postoji zajedničko opredeljenje da se odnosi razvijaju na principima jednakosti, međusobnog poštovanja i razumevanja.

U Sidneju je održana 12. Vidovdanska akademija srpskih škola Novog Južnog Velsa.

Pomenuta manifestacija okupila je dopunske škole srpskog jezika pri crkveno-školskim opštinama Novog Južnog Velsa, kao i druge, državne i privatne škole, u kojima se održavaa nastava iz srpskog jezika. Po prvi put u programu su učestvovali i učenici Koledža Svetog Save iz Varovila, a posebni gosti bili su nastavnici i učenici dopunske škole srpskog jezika i kulture „Sveti Sava“ iz Brizbejna (Kvinslend) – u kojoj se nastava održava po programu i uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete R.Srbije.

U svom obraćanju, ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović je ukazao na značaj Vidovdana, kao posebnog praznika sve Srbe, za srpsku crkvu, ali i za srpsku državu. Ukazao je da se Vidovdan u Republici Srbiji praznuje kao spomen na Kosovsku bitku, kao i da je Kosovo i Metohija, kao neotuđivi deo Republike Srbije, jedna od odrednica nacionalnog identiteta Srba i temelj duhovnosti srpskog naroda.

Naglasio je da je neotuđivo pravo svih Srba očuvanje i negovanje srpske kulture i srpskog nacionalnog identiteta, upotreba srpskog jezika i ćirilice kao matičnog pisma, pravo na izučavanje srpske kulture, nacionalne istorije i negovanje slobodarske tradicije srpskog naroda.

Podsetio je i da je Republika Srbija, od prošle 2023. školske godine, počela sa finansiranjem dopunskih škola srpskog jezika i kulture u Australiji i Novom Zelandu, u kojima se nastava realizuje po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije, kao i da u školskoj 2024. godini deluju 24 grupe sa 468 učenika širom Australije i Novog Zelanda – što je pet puta više u odnosu na prethodnu godinu. U tom kontekstu, još jednom je uputio poziv za saradnju i svim školama Novog Južnog Velsa – posebno šireg područja Sidneja, te izrazio uverenje da će naredne školske godine broj učenika biti još veći.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije donelo je Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore, a po konkursima koji su bili otvoreni od 01. do 12. februara 2024. godine.

Uvid u donetu odluku možete izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i  Srbima u regionu:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs/konkursi2024

Učenici dopunske škole srpskog jezika i kulture u Kanberi, koja je počela sa radom krajem januara o.g, pripremili su svoju prvu priredbu, kojom su obeležili početak svog rada.

Uz pesme i recitacije, učenici su, zajedno sa nastavnicom Smiljom Rajak, pokazali šta su u kratkom periodu od početka školske godine uspeli da nauče, ne samo iz srpskog jezika, već i o istoriji Srbije i Sretenju – Danu državnosti Republike Srbije.

Nakon priredbe ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović podelio je učenicima đačke knjižice i poželeo im uspeh u radu.

Dopunska škola u Kanberi je jedna od škola u kojima se nastava održava po programu i uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije.

U 2024. godini u Australiji i na Novom Zelandu nastavu po ovom programu pohađa ukupno 455 učenika – u Melburnu, Brizbejnu, Kanberi, Oklandu i Hamiltonu.

Ambasada Srbije u Kanberi nastavlja sa aktivnostima u ovoj oblasti, a u cilju otvaranja novih grupa učenika i u drugim krajevima Australije – pre svega u Novom Južnom Velsu (Sidnej, Vulongong), ali i u Pertu i Adelejdu.

Danas je u Sidneju svečano otvoren dvadesetprvi Festival srpskog filma, kome je prisustvovao Episkop australijsko-novozelandski g.Siluan, kao i brojni predstavnici srpske zajednice.

U uvodnom izlaganju, direktorka Festivala Milica Kozlina ukratko je predstavila istorijat festivala, delo i zalaganje njenog pokojnog supruga Petra Kozline, dugogodišnjeg direktora Festivala, kao i drugih istaknutih pojedinaca. Zahvalila je brojnim volonterima, sponzorima ove manifestacije, te naglasila da je i Republika Srbija, po prvi put, i finansijski pomogla održavanje Festivala. Posebno je istakla značajnu pomoć i podršku Ambasade RS u Kanberi.

Otvarajući festival, ambasador R.Stefanović je istakao značaj ove manifestacije, koja svojim domašajem, značajem i kvalitetom predstavlja jednu od najvažnijih kulturnih manifestacija za Republiku Srbiju i srpsku dijasporu u Australiji. Zahvalio je direktorki Festivala Milici Kozlini i njenom timu na zalaganju i posvećenosti u organizaciji ovogodišnje manifestacije, te izrazio zadovoljstvo što je i Republika Srbija, putem sredstava dodeljenih na prošlogodišnjem javnom konkursu Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu u iznosu od 500.000 dinara, i finansijski pomogla održavanje Festivala. Zaključio je i da će Festival i ubuduće imati čvrstu podršku R.Srbije i njenih diplomatsko-konzularnih predstavništava, kao i da će nastaviti da doprinosi očuvanju i jačanju veza srpske dijaspore u Australiji sa maticom.

Festival srpskog filma svečano je 15. marta o.g. otvoren i u Kanberi, uz prisustvo kolega iz diplomatskog kora, australijskih institucija, kao i pripadnika lokalne srpske zajednice.

Festival se održava od 14. do 24. marta o.g. u svim najvećim gradovima Australije – Sidneju, Melburnu, Brizbejnu, Pertu, Adelejdu i Kanberi, a u okviru Festivala biće prikazani neki od najnovijih filmova srpske kinematografije – “Heroji Halijarda“ (reditelj Radoš Bajić), „Čuvari formule“ (reditelj Dragan Bjelogrlić), „Što se bore misli moje“ (reditelj Milorad Milinković), „Munje opet“ (reditelj Radivoje Andrić), „Leto kada sam naučila da letim“ (reditelj Radivoje Andrić), kao i retro-film iz 1960. „Ljubav i moda“ (reditelj Ljubomir Radičević).

Tokom proteklog vikenda, 9-10. marta 2024, u centru Sidneja (Darling Harbor), u organizaciji Asocijacije srpske pravoslavne omladine (SOYA – Serbian Orthodox Youth Association), održan je tradicionalni, jedanaesti, Srpski festival.

Ova tradicionalna manifestacija, u samom centru jednog od najvećih australijskih gradova, svake godine okuplja desetine hiljada Srba, Australijanaca i drugih. Pomenuta manfestacija predstavlja javnu promociju srpske kulture i tradicije, multikulturalizma, kao i svojevrsno „predstavljanje“ srpske zajednice u Australiji široj australijskoj javnosti.

U svom pozdravnom govoru, ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović je istakao da dvodnevni festival predstavlja jedinstven spoj kulture i tradicije srpskog naroda, kao i najveću javnu smotru te vrste na južnoj hemisferi. Posebno je naglasio da Republika Srbija snažno podržava sve aktivnosti koje doprinose očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma, kulture i nacionalnog identiteta, kao i da u srpskoj zajednici u Australiji vidi i važnu sponu za dalje unapređivanje odnosa dve države. U delu govora posebno se osvrnuo na sve veći broj učenika dopunskih škola srpskog jezika u Australiji, u kojima se nastava održava po programu Ministarstva prosvete R.Srbije, te još jednom pozvao sve zainteresovane učenike i roditelje na saradnju u ovoj oblasti.

Ovogodišnji festival, uz tradicionalno prisustvo episkopa australijsko-novozelandskog g. Siluana, privukao je i rekordan broj visokih zvaničnika, uključujući i premijera Novog Južnog Velsa (NJV) Krisa Minsa, lidera opozicije NJV Marka Spikmena, federalnog senatora Dejva Šarmu (Liberali), nezavisnu federalnu poslanicu Dai Le, nekoliko članova državnog parlamenta NJV, zamenika gradonačelnika Sidneja Roberta Koka, više lokalnih odbornika, kao i predstavnike lokalnog konzularnog kora (Rumunija, Mađarska, Belgija).

Pored ambasadora Stefanovića, svečanoj ceremoniji prisustvovali su i zamenik ambasadora Ivana Isidorović i konzul-žeran u Generalnom konzulatu Srbije u Sidneju Jasmina Pekmezović.

Ambasada RS u Kanberi, po prvi put u poslednjih pet godina, 27. februara o.g, u hotelu „Hajat“, organizovala je prijem povodom nacionalnog praznika, kome je prisustvovalo oko 120 zvanica iz diplomatskog kora, Departmana spoljnih poslova i trgovine Australije, federalnog Parlamenta – članovi grupe prijateljstva sa R.Srbijom, kao i značajan broj privrednika – članova Australijsko-srpske privredne komore (uključujući i kompletno rukovodstvo) i viđenijih predstavnika srpske zajednice (između ostalih i gradonačelnica Dandenonga Lana Janković Formozo, odbornik Bojan Milković iz Melburna, predsednik udruženja Srpski socijalni servisi i saradnja Milan Pualić iz Melburna, direktorka Festivala srpskog filma Milica Kozlina, i drugi).

U svom pozdravnom govoru, ambasador R.Stefanović je, iznoseći istorijske činjenice, ukazao na razloge zbog kojih R.Srbija obeležava Sretenje kao Dan državnosti, te posebno istakao da je Sretenjski ustav bio jedan najliberalnijih i najmodernijih ustava tog perioda. Osvrnuo se i na aktuelne bilateralne odnose Srbije i Australije, te posebno istakao srpsku zajednicu u Australiji, kao činilac koji značajno doprinosi njihovom razvoju. Posebno je, nakon desetogodišnjih pregovora, naglasio značaj stupanja na snagu bilateralnog Sporazuma o socijalnoj sigurnosti, te izrazio spremnost R.Srbije da dalje razvija i unapređuje odnose sa Australijom, Novim Zelandom i ostrvskim državama Pacifika – uključujući i intenziviranje političkog dijaloga, kao i saradnju u brojnim drugim oblastima.
Ukazao je da R.Srbija snažno podržava aktivnosti na očuvanju srpskog jezika i pisma, kulture i nacionalnog identiteta lica srpskog porekla u Australiji i na Novom Zelandu, te izneo podatak da će u 2024. školskoj godini delovati najmanje 22 grupe sa preko 350 učenika u školama u kojima se nastava održava po programu Ministarstva prosvete R.Srbije.
Članstvo u EU označio je kao najvažniji spoljnopolitički prioritet Srbije, kao i činjenicu da će Srbija nastaviti da se dosledno zalaže za poštovanje principa međunarodnog prava, posebno suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno-priznatih država-članica UN.
U oblasti ekonomije, uz navođenje komparativih prednosti našeg tržišta, pozvao je australijske kompanije da investiraju u Srbiji. Posebno je istakao i da će Srbija i grad Beograd biti domaćini specijalizovane izložbe EXPO 2027, kao i da je to velika razvojna šansa i za Srbiju i za naš region.
Zahvalio je Australijsko-srpskoj privrednoj komori na dosadašnjoj saradnji i podršci, te najavio održavanje 21. Festivala srpskog filma – koji se od 14. do 24. marta o.g. održava u svim većim gradovima Australije i koji finansijski pomaže R.Srbija.

U Australiji se od 14. do 24. marta održava dvadesetprvi Festival srpskog filma.
Festival će svečano biti otvoren u Sidneju, 14. marta, a u Kanberi, 15. marta,  projekcijom filma „Heroji Halijarda“ (drama u režiji Radoša Bajića), a tokom trajanja Festivala, biće prikazano još pet filmova domaće produkcije.

Ova manifestacija svojim domašajem, značajem i kvalitetom predstavlja jednu od najvažnijih kulturnih manifestacija za Republiku Srbiju i srpsku zajednicu u Australiji – posebno u kontekstu doprinosa očuvanju i jačanju veza srpske dijaspore u Australiji sa maticom.
Festival, kao i do sada, ima čvrstu podršku diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u Australiji, a finansijski ga pomaže Republika Srbija, kroz sredstva dodeljena na konkursu Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Ambasada Republike Srbije u Kanberi sa zadovoljstvom obaveštava da su i u Australiji i na Novom Zelandu formirane nove grupe učenika u okviru dopunskih škola srpskog jezika i kulture, u kojima se nastava održava po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Od ove 2024. školske godine, pored ranijih grupa u Brizbejnu i Oklandu, formirane su i već rade nove grupe u Kanberi (dve grupe), Hamiltonu (Novi Zeland), kao i Melburnu (Grinzboro, Springsajd (pet grupa), Kizboro (tri)). U kratkom roku očekuje se završetak procesa formiranja još jedne dodatne grupe u Brizbejnu, kao i dve u Melburnu (Springsajd), odnosno nove grupe u Džilongu.

Na ovaj način, u 2024. školskoj godini, u Australiji i Novom Zelandu delovaće najmanje 22 grupe učenika svih uzrasta, koje će obuhvatiti oko 350 učenika.

Nastava u ovim školama odvija se po programu koji je Ministarstvo prosvete Republike Srbije propisalo za učenike u inostranstvu, a rad pomenutih škola na mesečnom nivou finansijski pomaže Republika Srbija.

Povodom Sretenja – Dana državnosti Republike Srbije, na centralnom trgu melburnške opštine Dandenong, svečano je podignuta državna zastava Republike Srbije.

Skupu je prisustvovalo oko stotinak ljudi – prvenstveno pripadnika srpske zajednice, ali i nekoliko gradskih odbornika opštine Dandenong, kao i gradonačelnica susedne gradske opštine Kingston.

Prisutnima su se obratili gradonačelnica Dandenonga Lana Formozo (rođ. Janković) i ambasador Rade Stefanović, nakon čega su podignute zastave Australije i Srbije i intonirane himne dve države.

U svom izlaganju gradonačelnica Lana Formozo ukazala je na značaj pomenutog događaja, kao i činjenicu da je ona prva gradonačelnica Dandenonga srpskog porekla. Istakla je i da u Dandenongu živi gotovo pet hiljada građana srpskog porekla, odnosno da oko 33.000 građana srpskog porekla živi u saveznoj državi Viktoriji.

Ambasador Stefanović je, iznoseći istorijske činjenice, ukazao na razloge zbog kojih Republika Srbija obeležava Sretenje kao Dan državnosti, te posebno istakao da je Sretenjski ustav bio jedan najliberalnijih i najmodernijih ustava tog perioda. Osvrnuo se i na aktuelne bilateralne odnose Srbije i Australije, te posebno istakao srpsku zajednicu u Australiji, kao činilac koji značajno doprinosi njihovom razvoju. Dodao je i da je R.Srbija posebno ponosna na brojne australijske građane srpskog porekla, koji su uspešni poslovni ljudi, naučnici, kulturni radnici, ali i političari – od federalnog senata do gradskih skupština.

Kraća reportaža dostupna je na linku:
Sretenje- veliki dan za ponos srpskog naroda Australija -Dandenong 2024 (youtube.com)
https://www.youtube.com/watch?v=RudON3S8p1o

Pomenuti događaj predstavlja prvi slučaj da je državna zastava Republike Srbije svečano podignuta na javnom prostoru u Australiji, a povodom nacionalnog dana Srbije.

Ambasador Republike Srbije u Kanberi Rade Stefanović, koji je na nerezidencijalnoj osnovi akreditovan i na Novom Zelandu, prisustvovao je obeležavanju nacionalnog dana (Waitangi Day) ove države, gde se susreo sa generalnom guvernerkom Sindi Kiro.

Ambasador Stefanović preneo je čestitke koje je generalnoj guvernerki povodom praznika uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i želje za dalji uspešan razvoj i prosperitet Novog Zelanda i njegovih građana.

Tokom boravka na Novom Zelandu, ambasador Stefanović imao je i kraći, neformalan, susret sa premijerom ove države Kristoferom Luksonom, te prisustvovao radnom sastanku šefova diplomatskih misija koji na nerezidencijalnoj osnovi pokrivaju Novi Zeland sa potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Vinstonom Pitersom.

Povodom stupanja na snagu Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Republike Srbije i Australije, australijska federalna ministarka za socijalne usluge Amanda Rišvort, posetila je, zajedno sa ambasadorom R.Stefanovićem, 01. februara o.g. srpsku zajednicu u Melburnu gde je „svečano obeležen“ početak primene sporazuma.

Poseta je održana u svečanoj sali  crkveno-školske opštine Sv.arhiđakon Stefan u Kizborou (Melburn), a uz Ambasadu, domaćini su bila i dva srpska udruženja čije su aktivnosti prvenstveno usmerene na starije stanovništvo – Udruženje srpske zajednice Australije (Serbian Community Association of Australia) i Srpski socijalni servisi i saradnja (Serbian Social Services and Support), koje već oko 30 godina deluju u Australiji.

Ovom prilikom prisutnima su se obratili ministarka A.Rišvort, ambasador R.Stefanović, predstavnici dva pomenuta udruženja, kao i Lana Fromoso, gradonačelnica Dandenonga (predgrađe Melburna) koja je srpskog porekla i protojerej Aleksandar Savić, starešina hrama Sv.arhiđakon Stefan u Kizborou.

Ministarska A.Rišvort istakla je, ovim povodom, između ostalog da je sporazum dobra vest za građane Australije i Srbije jer poboljšava pristup socijalnom osiguranju za ljude koji su svoje živote „podelili“ između dve zemlje ili su se preselili iz jedne zemlje u drugu, a koji će sada imati više slobode da se kreću - znajući da će moći da pristupe pravima na penziju u obe zemlje.

Ambasador R.Srbije Rade Stefanović takođe je istakao značaj ovog sporazuma naglasivši da on predstavlja jednu od prekretnica u bilateralnoj saradnji dve zemlje, koji najavljuje dalje jačanje odnosa Srbije i Australije, podstiče trgovinu i investicije, ali i donosi ogromne koristi za srpsku zajednicu u Australiji.

Pomenuti događaj je od izuzetnog značaja jer predstavlja prvu posetu jednog australijskog federalnog ministra srpskoj zajednici u višegodišnjem periodu, sa koga je upućena pozitivna poruka kada se radi o bilateralnim odnosima dve zemlje.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore, koji će trajati od 01. do 12. februara 2024. godine.

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj:
1) upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta;
2) unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:
www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html

Proteklog vikenda, 27. i 28. januara, u manastiru Svetog Save Novi Kalenić kod Kanbere održan je 43. Svetosavski omladinski festival. Festival je okupio brojne srpske folklorne grupe iz različitih krajeva Australije (Kanbera, Sidnej, Vulongong, Brizbejn), kao i veliki broj posetilaca.

Otvaranju festivala prethodila je Sveta arhijerejska liturgija koju je služio Episkop australijsko-novozelandski Siluan, a kojoj je prisustvovao i ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović sa suprugom.

U svom obraćanju na otvaranju festivala ambasador Stefanović je, između ostalog, posebno ukazao na značaj Savindana za sve Srbe, za srpsku crkvu, ali i za srpsku državu. Podsećajući da se Dan Svetog Save y Republici Srbiji obeležava kao Dan duhovnosti i kao opšta školska slava, posebno je istakao činjenicu da Republika Srbija od prošle školske godine finansira i u Australiji i Novom Zelandu dopunske škole srpskog jezika i kulture u kojima se nastava realizuje po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije, da unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu predstavlja jedan  od ključnih  doprinosa  očuvanju srpskog jezika i pisma kao temelja nacionalnog identiteta Srba, te da broj dece koja pohađaju ovaj program konstantno raste (u predstojećoj 2024. godini funkcionisaće preko 20 grupa, sa preko 300 učenika širom Australije i Novog Zelanda – uključujući i nove grupe u Kanberi, Hamiltonu i Melburnu).

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović prisustvovao je humanitarnom meču „Veče sa Novakom i prijateljima“, koji je organizovan uoči početka takmičenja na ovogodišnjem otvorenom prvenstvu Australije u tenisu (Australian Open 2024).

Tom prilikom, uz podršku lokalnih folklornih grupa i srpske zajednice u Melburnu, u okviru teniskog kompleksa u kojem se održava Australijen Open, organizovano je predstavljanje srpske kulture i tradicije, odnosno nastup naših folklornih grupa.

Ambasador Stefanović susreo se i razgovarao i sa najboljim svetskim teniserom Novakom Đokovićem, kome je zahvalio na izuzetnom predstavljanju Republike Srbije, te mu poželeo uspeh na turniru.

Ambasada Republike Srbije u Australiji sa zadovoljstvom obaveštava da će u školskoj 2024. godini u Kanberi početi sa radom dopunska škola srpskog jezika, u kojoj će se nastava održavati po programu i uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Predviđeno je formiranje dve grupe (mlađi i stariji uzrast), a nastava će se održavati jednom nedeljno, po tri školska časa (po jedan iz svakog od predmeta Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda). Nastava će se održavati u učionici crkveno-školske opštine „Sveti Sava“ na Fareru. Škola je za sve učenike besplatna.

Obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku za učenike srpskog porekla u inostranstvu organizuje se u cilju razvijanja svesti o sopstvenom nacionalnom i kulturnom identitetu, a kroz učenje srpskog jezika i upoznavanje sa najvrednijim delima srpske kulturne baštine, kao i podsticanje održavanja trajnih veza sa otadžbinom.

Prijave učenika i dalje su moguće, a upis se vrši slanjem popunjenog formulara (možete preuzeti OVDE) na mejl adresu Ambasade: embassy.canberra@mfa.rs

Nj.E. ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović je, sa porodicom, prisustvovao nalaganju Badnjaka, kao i božićnoj liturgiji i lomljenju česnice u Crkvi Svetog Save u Kanberi.

The Republic of Serbia, represented by its Embassy in Canberra is the Crown lessee of a property at 6 Beale Crescent (Block 14, Section 67) Deakin, 2600 ACT, on which it proposes to construct a new diplomatic complex.

After the development of the project, the Embassy has acquired the documentation necessary for construction approval and all necessary permits from the National Capital Authority (NCA). On 30 April 2023, the formal conditions for the Embassy to start the process of construction of the diplomatic complex of the Republic of Serbia in Canberra, have been fulfilled.

The new diplomatic complex (subject to budget approvals being obtained by the Embassy) is intended to include an embassy with consulate, ambassador’s residence, covered parking, other un-covered parking, landscaping and other site infrastructure.
The Embassy seeks to engage the services of a suitably qualified and experienced provider of project management and construction administration services (the Project Manager). The services are to be executed in one or more stages as required by the Principal (and subject to the Principal obtaining relevant budget approvals) (Stages) further explained in the request for tender (RTF).

In order for the Bidder to obtain required documentation for participation in the procurement process, we kindly ask you to sign and stamp the Statement on data confidentiality and return it to the email address of the Embassy of the Republic of Serbia in Canberra: embassy.canberra@mfa.rs  in case you prefer the tender documentation to be sent to you via Australia Post or bring it with you if you prefer to take over the tender documentation in person at the Embassy`s premises.

The deadline for the submission of bids is Monday, February 05, 2024, until 12.00pm (AEDT)

 

Na poziv crkvenog odbora i paroha crkve Svetog Stefana Dečanskog u Karum Daunsu, ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović prisustvovao je obeležavanju hramovne slave ove crkve i Svetoj arhijerejskoj liturgiji koju je služio Episkop australijsko-novozelandski Siluan.
Ovo je bila prva prilika da predstavnici Ambasade Republike Srbije obiđu srpsku zajednicu u ovom delu Australije, te je „prisustvo matične države Srbije“ veoma pozitivno primljeno.

Tokom boravka u Melburnu, ambasador Stefanović je posetio Srpsku etnička škola „Vuk Karadžić“ u Kizborou, te razgovarao sa roditeljima i učenicima koji su izrazili želju da se uključe u program Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Ovom prilokom, ambasador Stefanović je, uz isticanje važnosti očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta Srba u dijaspori, pružio informacije o programu i načinu funkcionisanja dopunskih škola srpskog jezika i kulture, u kojima se nastava održava pod pokroviteljstvom i uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Ambasador Stefanović imao je zadovoljstvo i da prisustvuje dodeli godišnjih nagrada folklornog udruženja „Šumadija“ iz Kizboroa.
Ovi događaji iskorišćeni su i za još jedan poziv našim državljanima da se registruju za glasanje u inostranstvu na predstojećim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji.

Na poziv predsednika Srpsko-australijskog centra iz Brizbejna Mladena Purića, ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović i prvi savetnik Ivana Isidorović prisustvovai su otvaranju prvog folklornog festivala u ovom gradu.
Festival je okupio folklorne grupe iz različitih delova Australije, uključujući Sidnej, Malburn, Gold Koust i Brizbejn, a posebni gosti, u duhu multikulturalnosti, bile su folklorne grupe iz drugih nacionalnih zajednica u Australiji.
U okviru festivala, poseban štand imala je i dopunska škola „Sveti Sava“ iz Brizbejna, prva škola u Australiji u kojoj se nastava održava po pogramu Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Ovo je bila prilika da se pomenuti program dodatno promoviše, posebno kako bi se slične grupe formirale i u Vejkolu (pregrađe Brizbejna) i Gold Koustu.

U svom govoru na otvaranju manifestacije, ambasador Stefanović je, između ostalog, istakao važnost očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta Srba u dijaspori, pružio informacije o programu i načinu funkcionisanja dopunskih škola srpskog jezika i kulture, u kojima se nastava održava pod pokroviteljstvom i uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije i  uputio još jedan poziv našim državljanima da se registruju za glasanje u inostranstvu na predstojećim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji.

Ambasador Republike Srbije Rade Stefanović predao je akreditivna pisma predsedniku Republike Vanuatu Nj.E. Nikenikeu  Vurobaravuu, čime je i zvanično akreditovan kao novi  ambasador Republike Srbije u Republici Vanuatu.
U svom obraćanju predsedniku Vurobaravuu, ambasador R.Stefanović je, između ostalog, istakao važnost podrške Republike Vanuatu očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, a u duhu poštovanja i opštih principa međunarodnog prava, prijateljskih odnosa i solidarnosti.
Obostrano je izražena spremnost za intenziviranje međusobne saradnje u različitim oblastima, kao i međusobnih kontakata – uključujući i one na visokom nivou.

Ambasador R.Stefanović susreo se, tokom boravka u Port Vili i sa zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Republike Vanuatu M. Seremajom i u razgovoru istakao brojne mogućnosti za unapređenje saradnje dve strane - na obostranu korist. Posebno je zahvalio na podršci Republike Vanuatu kandidaturi Republike Srbije i grada Beograda za specijalizovanu izložbu EXPO 2027.

Takođe, ambasador R.Stefanović razgovarao je i sa ministrom unutrašnjih poslova Republike Vanuatu R.Maheom, što je bila prilika da zajednički razmotre mogućnosti buduće saradnje dve zemlje u ovom domenu.

U razgovoru sa liderom opozicije u Parlamentu Republike Vanuatu B.Lofmanom, bilo je, između ostalog, reči i o univerzalnim međunarodnim vrednostima i zajedničkim izazovima, ali i o mogućnostima za unapređenje parlamentarne saradnje dve zemlje.
Tokom ovih razgovora, istaknuto je opredeljenje dve strane da dalje unapređuju bilateralne odnose, kao i da intenziviraju politički dijalog i međusobne kontakte.
Posebno je ukazano na mogućnosti za saradnju na multilateralnom planu, uključujući i međusobnu podršku kandidaturama dve države u okviru međunarodnih organizacija.

Birači – državljani Republike Srbije – koji imaju boravište u inostranstvu i koji su upisani u Jedinstveni birački spisak, mogu podneti zahtev posredstvom diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u Australiji - Ambasade u Kanberi ili Generalnog konzulata u Sidneju – najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno, najkasnije do ponoći 25. novembra 2023. godine – lokalno vreme u Srbiji, da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim vanrednim izborima za narodne poslanike Narodne skupštine glasati u inostranstvu.
U Australiji biračka mesta mogu biti otvorena u Ambasadi u Kanberi i u Generalnom konzulatu u Sidneju, a osnovni preduslov za to je da u propisanom postupku bude prijavljeno najmanje 100 zainteresovanih birača koji žele da ostvare svoje biračko pravo na tom biračkom mestu.
Postoji mogućnost da biračko mesto bude otvoreno i na nekom dodatnom mestu, ali je i za takvu odluku neophodno da postoji minimum 100 zainteresovanih birača.
Državljani Republike Srbije mogu na osnovu JMBG i broja pasoša ili lične karte elektronskim putem proveriti da li su upisani u Jedinstveni birački spisak preko zvanične internet stranice Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/
Pored toga, uvid u podatke koji se vode o biraču može se izvršiti i preko Portala eUprava (usluga eZahtev za upis/izmenu podataka u Jedinstvenom biračkom spisku). Potrebno je da je građanin registrovani korisnik Portala eUprava. Prijava na Portal eUprava moguća je putem mobilne aplikacije ConsentID ili kvalifikovanim elektronski sertifikatom.
Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”
Ukoliko je lice upisano u Jedinstveni birački spisak, potrebno je da podnese Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu popunjavanjem obrasca koji možete preuzeti ovde. U obrascu treba naglasiti na kom biračkom mestu lice želi da ostvari svoje pravo.
Lice koje je državljanin Republike Srbije i ima prebivalište u Republici Srbiji, a nije upisano u Jedinstveni birački spisak, istovremeno sa gore pomenutim zahtevom podnosi i  Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, a obrazac možete preuzeti ovde.
Uz čitko popunjen i potpisan zahtev, potrebno je diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu dostaviti (lično, redovnom poštom ili na e-mail: consular.canberra@mfa.rs и gkrssid@optusnet.com.au) i kopiju nekog od važećih identifikacionih dokumenta Republike Srbije (pasoš ili lična karta).
U slučaju potrebe za dodatnim pojašnjenjima po pitanju ostvarenja vašeg biračkog prava tokom predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji, možete kontaktirati Ambasadu u Kanberi ili Generalni konzulat u Sidneju.

Ambasada RS u Kanberi, 21. oktobra o.g, po prvi put je učestvovala u tradicionalnoj manifestaciji koju organizuje Vlada Australijske Prestoničke Teritorije (ACT) pod nazivom „Prozor u svet“ (Windows to the World).
Pomenuta manifestacija, tradicionalno se organizuje svake godine, a podrazumeva „otvorena vrata“ stranih DKP u Kanberi – tokom koje diplomatska predstavništva predstavljaju svoju kulturu, istoriju, tradiciju, kulinarsku ponudu, kao i samu arhitekturu svojih misija (obilazak zgrada, vrtova, umetnina i sl) za sve zainteresovane građane.
Ambasadu R.Srbije u Kanberi, tokom učešća u manifestaciji, obišlo je oko 150 posetilaca, koji su bili u prilici da pogledaju izložbu dokumenata iz Arhiva Jugoslavije i Arhiva Srbije o uspostavljanju diplomatskih odnosa i radu prvih „srpskih“ DKP u Australiji (počasni konzuli imenovani krajem 19. veka) – uključujući i dve „vođene ture“, nekoliko nastupa srpskih folklornih grupa, kao i da probaju neke od tradicionalnih srpskih jela i pića.

 
Za najmlađe posetioce bio je organizovan kviz o poznavanju osnovnih geografskih pojmova u vezi sa Srbijom i njenim znamenitim ličnostima (najuspešnijim „takmičarima“ podeljene simbolične nagrade u vidu slatkiša srpskih proizvođača), te nekoliko manjih radionica (ćirilična kaligrafija, izrada papirnih zastavica, izrada dečijih narukvica od perlica u boji srpske trobojke i sl). Posetiocima su na raspolaganju bili i promotivni materijali TOS.

Na poziv Episkopa australijsko-novozelandskog Siluana, ambasador R.Stefanović u petak, 20. oktobra o.g, bio je gost na delu zasedanja Sabora Mitropolije australijsko-novozelandske.
U pitanju je prvi sabor Mitropolije u poslednjih pet godina, a održan je u sali pri Sabornom hramu „Svetog velikomučenika Georgija“ u Kabramati, gde se nalazi i sedište Mitropolije.
Episkop Suluan, u svom pozdravnom govoru, biranim rečima se zahvalio Ambasadi RS u Australiji i ambasadoru lično na saradnji, međusobnoj podršci i razumevanju.
U svom formalnom obraćanju delegatima, kojih je bilo blizu 130 (svi sveštenici i svi predsednici crkvenih opština u okviru Mitropolije, kao i izabrani delegati), ambasador R.Stefanović je istakao da poziv da se kao gost obrati učesnicima Sabora predstavlja još jednu potvrdu ogromnog međusobnog poštovanja, sinergije i zajedničkog rada, te da će se takva saradnja između DKP RS u Australiji i Mitropolije nastaviti i ubuduće. Posebno je istaknuto da R.Srbija srpsku zajednicu u Australiji i na Novom Zelandu vidi kao važnu sponu za dalje unapređivanje bilateralnih, međudržavnih, odnosa, te da će Ambasada nastaviti da snažno podržava sve aktivnosti koje doprinose jačanju naše zajednice na ovim prostorima, uključujući i očuvanje jezika, pisma, kulture i nacionalnog identiteta.
Poseban akcenat tokom obraćanja stavljen je na formiranje dopunskih škola srpskog jezika i kulture širom Australije i Novog Zelanda, a u kojima bi se nastava održavala po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije. Ukazano je i da je obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku za učenike srpskog porekla u inostranstvu, u cilju razvijanja svesti o sopstvenom nacionalnom i kulturnom identitetu, kao i podsticanje održavanja trajnih veza sa otadžbinom, predstavljaju vrhunske prioritete za Republiku Srbiju, te da je upravo to jedna od oblasti gde su i država i crkva na istom zadatku, te da se najbolji rezultat upravo može ostvariti kroz zajedničku saradnju.
Takođe, ukazano je na mogućnosti učešća na konkursima, koje R.Srbija, odnosno Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, redovno raspisuje za sufinansiranje projekata koji svojim značajem i kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta. Sa zadovoljstvom je konstatovano i da su tokom ove godine finansirana i dva projekta iz Australije – 20. festival srpskog filma u Australiji sa 500.000 dinara i projekat „Let, let bubamaro“ srpske škole Sveti knez Lazar sa 300.000 dinara.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore, koji će trajati od 13. do 23. oktobra 2023. godine.

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta, u oblasti Obrazovanja.

Sve informacije o načinima prijavljivanja i uslovima samog Konkursa možete pronaći putem linka: www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php

 

The Republic of Serbia, represented by its Embassy in Canberra, Australia, has secured a property at the address: 6 Beale Crescent, Block 14, Section 67, Deakin, 2600 ACT, - owned by the Republic of Serbia on the basis of a long-term lease agreement (“Crown Lease”) signed with the National Capital Authority (NCA).

After the development of the project, the Embassy has acquired the documentation necessary for construction approval and all necessary permits from the National Capital Authority (NCA). On 30 April 2023, the formal conditions for the Embassy to start the process of selecting a contractor, i.e. starting the construction of the diplomatic complex of the Republic of Serbia in Canberra, have been fulfilled.

The Embassy of the Republic of Serbia by this invitation is starting the process of procurement of high value works to build the new Diplomatic Complex of the Republic of Serbia in Canberra – Phase I and invites all interested companies to submit an offer to provide Building Services based on the Main Building Project, Technical Specification of works and Tender Documentation.

In order for the Bidder to obtain required documentation for participation in the procurement process, we kindly ask you to sign and stamp the Statement on data confidentiality and return it to the email address of the Embassy of the Republic of Serbia in Canberra: office.canberra@mfa.rs

The deadline for the submission of bids is Monday, October 30, 2023, until 12.00pm (AEDT)

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović, koji je na nerezidencijalnoj osnovi akreditovan i na Novom Zelandu, boravio je od 14. do 20. septembra o.g. u ovoj državi.

Pored radnih sastanaka u Velingtonu, ambasador Stefanović je 16. septembra o.g. prisustvovao svečanom otvaranju prve dopunske škole srpskog jezika u Oklandu, koja funkcioniše u okviru Srpskog obrazovnog centra.
Nakon sprovedene procedure verifikacije od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije i odluke o angažovanju prvog honorarnog nastavnika na Novom Zelandu, gospođe Sanje Zubčić Žilić, u Oklandu, u školskoj 2023. godini, formalno je počela da funkcioniše prva dopunska škola srpskog jezika u ovoj zemlji, u kojoj se nastava održava po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Uz podršku Ambasade Srbije u Kanberi i Ministarstva prosvete Republike Srbije, u školskoj 2023. godini formirane su prve tri grupe, sa ukupno 49 učenika (mlađa – 19, srednja – 18, starija – 12).
Tokom posete školi, ambasador Rade Stefanović razgovarao je sa učenicima i roditeljima, a, nakon prigodne priredbe, ambasador je učenicima uručio đačke knjižice, a nastavniku dnevnik rada.

U svom obraćanju, ambasador je istakao važnost očuvanja srpskog jezika i pisma – ne samo kao sredstva komunikacije, već i kao sredstva identifikacije nacionalne pripadnosti, te upoznao sa merama koje Republika Srbija preduzima u cilju razvijanja čvršćih i trajnih veza dijaspore sa matičnom državom, kroz učenje srpskog jezika i upoznavanje sa najvrednijim delima srpske kulturne baštine. Posebno je zahvalio na posvećenosti i đaka i njihovih roditelja, odnosno spremnosti da redovno pohađaju nastavu i uče po programu koji je resorno ministarstvo Republike Srbije propisalo za obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu, ali i crkveno-školskoj opštini – koja je, ustupajući prostor, pomogla realizaciju nastave.
Odvojeno je organizovan i radni sastanak ambasadora sa honorarnim nastavnikom, tokom kojeg je razgovarano o administrativno-tehničkim pitanjima i modalitetima dalje komunikacije i saradnje. Poseban akcenat stavljen je na prikupljanje prijava za narednu školsku godinu, kao i činjenicu da je neformalno već počela sa radom i grupa u Hamiltonu, čije se formalno uključivanje u ovaj program očekuje u školskoj 2024. godini.
Ambasada Republike u Kanberi nastavlja angažovanje u ovoj oblasti, te očekuje da se u narednoj školskoj godini formiraju nove grupe učenika i u Australiji – uključujući i Melburn i Kanberu.

Ambasador Stefanović boravio je 11. i 12. septembra 2023. godine u zvaničnoj poseti saveznoj državi Viktoriji.

Tokom boravka u Melburnu, ambasador Stefanović susreo se sa guvernerkom savezne države Viktorija, Nj.E. prof. Margaret Gardner, ministrom za multikulturalna pitanja Kolinom Bruksom, zamenikom lidera opozicije i ministrom u senci za trgovinu i investicije Dejvidom Sautvikom (David Southwick) i ministrom u senci za multikulturalna pitanja Trung Luom (Trung Luu).

Takođe, tokom posete, ambasador se sastao i sa predstavnicima Agencije za promociju izvoza i ulaganja (Global Victoria).

Poseban akcenat tokom posete stavljen je na položaj srpske zajednice u Australiji, odnosno u Viktoriji, potencijalnu saradnju u oblasti očuvanja nacionalnog identiteta i kulture, kao i mogućnosti za ekonomsku saradnju i investicije kompanija sa sedištem u Viktoriji u R.Srbiji – uključujući i u kontekstu predstojećeg sajma „Vinska vizija – Otvoreni Balkan“, odnosno činjenice da će R.Srbija i grad Beograd biti domaćini specijalizovane izložbe EXPO2027.

 

Ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović, tokom boravka u Melburnu, susreo se sa članovima Australijsko-srpske privredne komore (ASPK), na čelu sa predsednikom Stanislavom Savićem i sekretarom ove organizacije Goranom Drožđibobom.

Sa članovima Komore razgovarano je o mogućnostima za intenziviranje privredne saradnje između Srbije i Australije, kao i o realizaciji zajedničkih aktivnosti Ambasade Republike Srbije u Kanberi i Australijsko-srpske privredne komore u narednom periodu.

Ambasador Stefanović je istakao značaj postojanja i rada ASPK, kao udruženja privrednika dve zemlje, koji su prisutni na australijskom, odnosno srpskom tržištu.

Predstavnici ASPK zahvalili su Ambasadi Srbije u Australiji i ambasadoru Stefanoviću na dosadašnjoj saradnji, te su mu tom prilikom uručili i posebnu zahvalnicu.

 

Tokom boravka u Melburnu, radi zvanične posete saveznoj državi Viktoriji, ambasador Republike Srbije u Komonveltu Australija Rade Stefanović, 9. i 10. septembra 2023. godine posetio je srpsku školu „Vuk Karadžić“ u Sent Albansu, kao i parohije Mitropolije australijsko-novozelandske u Grinzborou (Crkva Svetog Save) i Sent Albansu (Crkva Svetog Đorđa).

U školi „Vuk Karadžić“, nakon obilaska svih odeljenja, ambasador Stefanović razgovarao je sa učenicima i roditeljima, a nakon toga i sa direktorkom Tatjanom Georgievskom i članovima nastavničkog veća i školskog odbora o uključivanju učenika u nastavu po programu koji je za dijasporu propisalo Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Predstavljajući ovaj model nastave, ambasador je posebno istakao važnost očuvanja srpskog nacionalnog identiteta, kroz učenje srpskog jezika i upoznavanje sa najvrednijim delima srpske kulture, istorije i tradicije.

U subotu uveče ambasador je prisustvovao večernjoj službi u crkvi Svetog Save u Grinzborou, koju je služio protonamesnik Dejan Milođević, nakon koje je razgovarao sa pripadnicima srpske zajednice.

U nedelju, 10. septembra, u crkvi Svetog Đorđa u Sent Albansu, ambasadoru Stefanoviću je priređen veoma srdačan doček od strane lokalne srpske zajednice, na čelu sa starešinom crkve protojerejem stavroforom Borom Petrovićem i đakonom Miodragom Tomićem. Nakon svete liturgije, u sali crkvene opštine priređen je prigodan program od strane učenika Srpske škole „Vuk Karadžić“, folklornih grupa i članova lokalnih udruženja.

 

Ambasador Republike Srbije Rade Stefanović tokom boravka u Republici Fidži, u kojoj je akreditovan na nerezidencijalnoj osnovi, sastao se sa zamenikom premijera i ministrom finansija Fidžija prof. Bimanom Prasadom.

Tokom razgovora istaknuto je opredeljenje dve strane da dalje unapređuju bilateralne odnose, kao i da intenziviraju politički dijalog i međusobne kontakte.
Posebno je ukazano na mogućnosti za saradnju na multilateralnom planu, uključujući i međusobnu podršku kandidaturama dve države u okviru međunarodnih organizacija.

Ambasador Stefanović je podsetio i da će Republika Srbija i grad Beograd biti domaćini specijalizovane izložbe EXPO 2027, te da ova činjenica predstavlja dobru mogućnost i za predstavljanje fidžijskih potencijala u oblastima kulture, sporta, narodne tradicije i turizma.

Tokom boravka u Tuvaluu, radi predaje akreditivnih pisama, ambasador Republike Srbije Rade Stefanović susreo se sa premijerom ove države Kauzeom Netanom.

Ambasador Stefanović istakao je opredeljenost Republike Srbije da, uprkos geografskoj udaljenosti dve države, uspostavi redovnu razmenu mišljenja sa Tuvaluom o svim temama od interesa.

Premijer Tuvalua Kauzea Netano je izrazio želju Tuvalua za intenziviranje kontakata i saradnje, kao i međusobne podrške u okviru međunarodnih organizacija i foruma. Posebno je istakao pitanje klimatskih promena i njihovih posledica na male ostrvske države.

Razgovarano je i o saradnji dve države u brojnim oblastima – poput obrazovanja, nauke, tehnologije, kulture i sporta.

Kao posebno važna mogućnost za saradnju u narednom periodu istaknuta je činjenica da će Republika Srbija i grad Beograd biti domaćini svetske specijalizovane izložbe EXPO 2027.

Tokom boravka u Tuvaluu, radi predaje akreditivnih pisama, ambasador Republike Srbije Rade Stefanović susreo se i sa novoizabranim ministrom pravde, komunikacija i spoljnih poslova Tuvalua Panapasijem Nelesoneom.

Prenoseći čestitke PPV i MSP RS Ivice Dačića povodom stupanja na dužnost, ambasador Stefanović je ukazao da su dve države uspostavile diplomatske odnose pre nepunih pet godina, da je činjenica da su geografski udaljene, ali i da dele zajedničke vrednosti i suočavaju se za zajedničkim problemima.

Ambasador Stefanović posebno je istakao važnost poštovanja univerzalnih principa međunarodnog prava, poput poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država članica UN, a kao posebno važna oblast saradnje označena je i borba protiv klimatskih promena – koje, zbog porasta nivoa mora, ugrožavaju sam opstanak Tuvalua.

Razgovarano je i o mogućnostima koje pruža program „Svet u Srbiji“, ali i saradnji u drugim oblastima.

 

Ambasador Rade Stefanović predao je danas akreditivna pisma prečasnom Tofigi Vaevaluu Falaniju, generalnom guvernertu Tuvalua, čime je i formalno preuzeo dužnost prvog ambasadora Republike Srbije (na nerezidencijalnoj osnovi) u ovoj državi od uspostavljanja diplomatskih odnosa 2019. godine.

U svom izlaganju, ambasador Stefanović preneo je pozdrave predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i najbolje želje za dalji napredak Tuvalua i njegovih građana.

Obostrano je izražena spremnost za intenziviranje međusobne saradnje u različitim oblastima, kao i međusobnih kontakata – uključujući i one na visokom nivou.

Istanuta je i važnost poštovanja univerzalnih principa međunarodnog prava, poput očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država članica UN, kao i borbe protiv negativnih uticaja klimatskih promena.

Ambasador Rade Stefanović, na poziv organizatora, prisustvovao je otvaranju jubilarnog 35. godišnjeg Srpskog folklornog festivala u Sidneju, u Srpskom centru Bonirig. Na manifestaciji, najvećoj te vrste u Australiji, predstavila su se folklorna i kulturno-umetnička društva iz svih krajeva zemlje.

Ambasador Stefanović je u svom obraćanju, između ostalog, izrazio zadovoljstvo zbog činjenice da drugu godinu za redom prisustvuje otvaranju pomenutog, tradicionalnog, festivala, koji se ove godine održava 35. put. Posebno se osvrnuo na važnost očuvanja srpske kulture, jezika i ćiriličkog pisma, kao osnova nacionalnog identiteta Srba, te ukazao na proces formiranja dopunskih škola srpskog jezika u kojima se nastava održava po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije i još jednom pozvao sve zainteresovane roditelje i učenike na saradnju u ovoj oblasti sa Ambasadom RS u Kanberi.

Otvaranju festivala prisustvovalo je i dvoje federalnih poslanika (En Stenli, šefica poslaničke grupe ALP i Dai Le, nezavisna poslanica), više poslanika u Parlamentu Novog Južnog Velsa – uključujući i izaslanicu premijera NJV Krisa Minsa, gradonačelnik sidnejske opštine Ferfild F.Karbone, više odbornika iz lokalnih opština, kao i predstavnici Mitropolije australijsko-novozelandske.

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da će film "Munje: Opet!" biti prikazivan od 3. do 9. avgusta ove godine u odabranim HOYTS bioskopima u Australiji. Film će moći da se pogleda u Melburnu, Sidneju, Brizbejnu, Adelejdu, Kanberi i Pertu. HOYTS je jedan od najvećih bioskopskih lanaca u Australiji sa više od pedeset bioskopa širom zemlje, što ovom događaju daje poseban značaj.
"Munje: Opet!" predstavljaju prvi srpski film koji je ušao u zvaničnu bioskopsku distribuciju u Australiji. Ovo je izuzetan uspeh srpske kinematografije i značajan korak ka globalnoj prezentaciji srpske kulture i filmske industrije. Distribuciju u Australiji omogućila je kompanija Adria Film, koja je zadužena za internacionalnu distribuciju filma.
Nastavak kultnog filma "Munje!" je u bioskope stigao 30. marta, i od tada je ostvario šestocifrenu gledanost. Radivoje Raša Andrić je i ovog puta režirao po scenariju Srđana Anđelića. Direktor fotografije je Dušan Joksimović, kostimografkinja Jelena Stefanović, a scenografkinja Nevena Mijušković. Produkciju filma potpisuju Milko Josifov, Srđan Anđelić, i Peđa Ljubojević kao koproducent, dok je izvršna producentkinja Biljana Anđelić. Direktorka filma je Nataša Višić.
U filmu, osim dobro poznatih lica Sergeja Trifunovića, Borisa Milivojevića, Nikole Đurička, Maje Mandžuke, Milice Vujović, glume i Seka Sabljić, Ivana Zečević, Marko Pavlović, Stojša Oljačić, Miona Marković, Dragan Marinković Maca, Vladimir Kovačević i mnogi drugi.
Ulaznice za projekcije su puštene u prodaju na blagajnama bioskopa, kao i onlajn na zvaničnom sajtu bioskopskog lanca HOYTS: https://www.hoyts.com.au/movies/munje-opet-serbian-eng-sub

 

Ambasada Republike Srbije u Australiji sa zadovoljstvom saopštava da je Novi Zeland postao 18. država u svetu u kojoj su formirane dopunske škole srpskog jezika u inostranstvu u kojima se nastava održava po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Prepoznajući važnost jezika i kulture u očuvanju nacionalnog identiteta, kao i da se čvršće i trajne veze sa matičnom državom uspostavljaju i razvijaju upravo preko sistema obrazovanja i vaspitanja mladih naraštaja, velika želja učenika, roditelja i nastavnika iz Oklanda, uz podršku Ambasade u Kanberi i resornog ministarstva Vlade Republike Srbije, rezultirala je formiranjem prve četiri grupe (mlađi, dve grupe srednji i stariji uzrast) sa ukupno 51 učenikom u školi Srpski obrazovni centar u Oklandu.
Pomenute grupe, odnosno pomenuta dopunska škola, prva je škola u Novom Zelandu u kojoj se nastava održava po programu i pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije. Time su učenici i nastavnici iz Oklanda postali deo grupe od oko 8.000 učenika srpskog porekla i više od 100 nastavnika širom sveta, koji obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu održavaju po ovom modelu.
Učenicima koji pohađaju nastavu organizovanu na ovaj način biće izdate đačke knjižice, kao i druge javne isprave Republike Srbije, dok se iz budžeta Republike Srbije obezbeđuju sredstva za plate nastavnika.
Poseban program osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu sadrži plan i program nastave i učenja, iz sledećih predmeta: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.
Ambasada Republike Srbije u Kanberi koristi i ovu priliku da još jednom uputi poziv zainteresovanoj deci i roditeljima i u drugim gradovima Australije i Novog Zelanda za saradnju u cilju formiranja novih grupa učenika.
Unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu predstavlja jedan  od ključnih  doprinosa  očuvanju srpskog jezika i pisma, kao temelja nacionalnog identiteta Srba.
Nastavljamo dalje!

U nedelju, 25. juna o.g, u auditorijumu „Sir John Clancy“, Univerziteta Novog Južnog Velsa, održana je jedanaesta po redu, svečana Vidovdanska akademija srpskih škola u ovoj saveznoj državi.
U svom govoru nakon svečane akademije, otpravnik poslova a.i. Ivana Isidorović istakla je da ovaj dan ima veliku simboliku i važnost za srpski narod. Naglasila je da Republika Srbija snažno podržava sve aktivnosti koje doprinose očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma, kulture i nacionalnog identiteta.
Posebno se osvrnula na nedavni početak rada prvih dopunskih škola srpskog jezika u Australiji, u kojima se nastava održava po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije, te još jednom pozvala sve zainteresovane učenike i roditelje na saradnju u ovoj oblasti.

Ovoj tradicionalnoj manifestaciji prisustvovao je veliki broj roditelja i dece, ne samo iz Novog Južnog Velsa, episkop australijsko-novozelandski Siluan, sveštenstvo i brojni pripadnici srpske zajednice, kao i gosti iz raznih australijskih institucija. Specijalni gosti, učesnici programa, bili su i đaci iz škole Sveti Sava u Brizbejnu, ulica Ros-prve škola u Australiji u kojoj se nastava održava po programu i pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Pomenuta manfestacija predstavlja još jedan vid promocije srpske kulture i tradicije, multikulturalizma, kao i svojevrsno „predstavljanje“ srpske zajednice u Australiji.

Ambasador Rade Stefanović ugostio je danas u Ambasadi Republike Srbije u Kanberi Vlastu Jeftić, jednu od dobitnika ovogodišnjih nagrada Australijskog instituta arhitekata za Australijsku Prestoničku Teritoriju, za 2023. godinu.

Čestitajući joj na uspehu, ambasador Stefanović je istakao da je Republika Srbija ponosna na pripadnike srpske zajednice u Australiji, koji su afirmisani i priznati stručnjaci u svojim profesijama. Ocenio je i da mladi i uspešni ljudi, pripadnici srpske zajednice u Australiji, na ovaj način značajno doprinose i ugledu svoje otadžbine, Republike Srbije.

Vlasta Jeftić je dobitnica ovogodišnje nagradu za „arhitektu u zamahu“ (Emerging Architect), pokazavši integritet i inicijativu i doprinoseći arhitektonskoj struci u praksi, izvrsnosti u dizajnu, obrazovanju i uključivanju šire zajednice. Vlasta je i u dosadašnjoj karijeri vodila značajne projekte, što je rezultiralo brojnim nagradama za arhitekturu. Vlastina posvećenost zajednici i ljudima najbolje se vidi kroz njen volonterski rad za Arhitekte bez granica u Sijera Leoneu, Inženjere bez granica u Istočnom Timoru i za Ujedinjene nacije u Južnom Sudanu. Pored njenih dostignuća u inostranstvu, Vlastini napori su evidentni i na lokalnom nivou, kao člana brojnih strukovnih tela.

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović bio je danas gost australijskog „SBS radija“, redakcije na srpskom jeziku.

Odgovarajući na pitanja novinara Biljane Ristić, ambasador se u uvodnom delu interjua osvrnuo na finalni meč Otvorenog prvenstva Francuske u tenisu i čestitao pobedu i istorijski uspeh našem najboljem teniseru Novaku Đokoviću.

Takođe, govorio je o procesu ratifikacije Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Republike Srbije i Australije, formiranju parlamentarne Grupe prijateljstva u federalnom Parlamentu Australije, prošlomesečnoj predaji akreditivnih pisama u Republici Nauru, nedavnoj poseti regionalnom veću Snovi Monaro i gradu Kumi, kao i dobijanju građevinske dozvole i daljim koracima u realizaciji projekta izgradnje novog kompleksa za potrebe diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u Kanberi.

Intervju je dostupan na sledećem linku:
https://www.sbs.com.au/language/serbian/sr/podcast-episode/interview-ambassador-rade-stefanovic/xx5nab57a

Ambasada Republike Srbije u Komonveltu Australija sa zadovoljstvom obaveštava javnost da su nadležne australijske institucije u maju 2023. godine izdale građevinsku dozvolu za izgradnju novog kompleksa diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u Kanberi.
Ovim je ispunjen deo preduslova za nastavak ovog značajnog projekta, te će fokus Ambasade u narednom periodu biti na analizi lokalnog tržipta i sagledavanju najboljih modaliteta za njegovu dalju realizaciju.
U tom smislu, Ambasada poziva sva lica i kompanije, koje su zainteresovane za učešće u proceduri nabavke (tenderu), da dostave pismo o namerama – u kojem će predstaviti oblast svoga rada, kapacitete i eventualne reference.
Oblasti od intesa:
- projektni menadžment i administriranje ugovora
- izvođenje građevinskih radova
- arhitektonsko-građevinski nadzor

Podsećamo da je kompleks u Kanberi prvi te vrste u svetu koji Republika Srbija, od raspada bivše SFRJ, namenski gradi za potrebe diplomatsko-konzularnog predstavništva. Upravo imajući pomenuto u vidu, a u cilju dobijanja što kvalitetnijeg rešenja, odlučeno je da se pruži prilika srpskoj stručnoj javnosti, da sa najvišeg nivoa arhitektonske struke, putem slobodnog, autorskog dizajna, odgovori na postavljene zahteve i time da svoj umetnički doprinos u kreiranju slike Republike Srbije u inostranstvu.
U tom cilju, Ministarstvo spoljnih poslova Republke Srbije je, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, organizovalo i sprovelo arhitektonsko-urbanistički, javni, anonimni, konkurs za izbor Idejnog rešenja za izgradnju ovog kompleksa. Stručna javnost je prepoznala značaj ovog Konkursa i odaziv je, prema broju pristiglih radova, bio izuzetan. Pristiglo je 33 konkursna rada, a najbolji je izabran od strane žirija, koji su činili eminentni stručnjaci u ovoj oblasti. Prvu nagradu osvojio je projekat biroa „AKVS arhitektura“, iza kojeg stoje mladi, ali već afirmisani i nagrađivani autori, Anđela Karabašević i Vladislav Sudžum.
Pomenuti konkursni rad, kako je navedeno u obrazloženju odluke stručnog žirija,
pružio je sveobuhvatan odgovor na zadatu temu, jasno definisanim i prikazanim autorskim stavom, i u konceptualnom i u kontekstualnom smislu. Rešenje se odlikuje jednostavnim i jasnim konceptom, koji je dosledno sproveden kroz sve segmente. Elegantna i svedena pojavnost projektovanog kompleksa bazirana je na principima i elementima srpske tradicionalne arhitekture, znalački i decentno prevedenim u savremeni arhitektonski jezik. Jasno zoniranje funkcionalnih celina, objedinjenih tradicionalnim motivima trema i svedenom dimenzijom unutrašnjeg dvorišta (atrijuma), pruža adekvatan odgovor postavljenom projektnom zadatku. Predloženo rešenje, kako je ocenio žiri, implicira jasan i nedvosmislenim identitet, a istovremeno je primeren materijalnim mogućnostima realizacije.

Ambasador Republike Srbije u Australiji, Rade Stefanović, boravio je danas u poseti regionalnom veću jedinice lokalne samouprave Snouvi Monaro (Snowy Monaro), u saveznoj državi Novi Južni Vels.

Tokom boravka u najvećem gradu regiona, Kumi (Cooma), ambasador Stefanović susreo se sa gradonačelnicom Narel Dejvis i članovima lokalnog veća (odbornicima).

Povod za posetu bilo je podizanje zastave Republike Srbije u gradskom parku u Kumi (u „Novoj aveniji“), koju je donirala Ambasada Srbije u Kanberi.

Uručujući zastavu, ambasador Stefanović je zahvalio lokalnoj samoupravi na saradnji i spremnosti da se istakne zastava Republike Srbije u komemorativnom parku, koji je pokazatelj multikulturalnosti ovog regiona, kao i „podsetnik“ na uticaj koji je infrastrukturni projekat „Snowy Scheme“ imao na australijsku kulturnu raznolikost (od oko 100.000 angažovanih ranika, 70.000 su bili imigranti). Naglasio je da, podizanjem državne zastave Republike Srbije, zajednički obeležavamo i odajemo počast doprinosu srpske zajednice razvoju, ne samo ovog regiona – već i Australije u celini, te da sa ovog mesta upućujemo poruke prijateljstva i zajednički jačamo odnose između dva naroda i dve države.

U Kumi od 1959. godine postoji spomen park i „Avenija zastava“, koje simbolizuju države porekla radnika-imigranata, koji su od 1949. do 1974. bili angažovani na jednom od najvećih infrastrukturnih projekata u Australiji - podizanju niza hidroelektrana, brana i pratećih objekata, u okviru tzv. „Snowy Mountains Hydro-Electric Scheme. U okviru pomenute avenije istaknute su tadašnje zastave 28 država porekla angažovanih radnika, uključujući i zastavu bivše SFRJ. U okviru „Nove avenije“, čije je podizanje započeto 1999. godine, istaknute su zastave „današnjih“ država porekla radnika – uključujući i pojedine bivše jugoslovenske i sovjetske republike.

Tokom boravka u Republici Nauru, radi predaje akreditivnih pisama, ambasador Republike Srbije Rade Stefanović susreo se sa bivšim predsednikom Republike Nauru i novoizabranim generalnim sekretarom Foruma pacifičkih ostrva (Pacific Island Forum) Baronom Vongom.
Tokom razgovora razmenjena su mišljenja o situaciji u azijsko-pacifičkom regionu, sa posebnim osvrtom na ulogu Foruma, kao centralne regionalne međunarodne organizacije.
Čestitajući ambasadoru Stefanoviću na predaji akreditivnih pisama, Baron Vonga je istakao važnost prevazilaženja problema koji su postojali unutar organizacije, te izrazio zadovoljstvo zbog činjenice da je „pacifička porodica sada ponovo na okupu“.

Tokom boravka u Republici Nauru, radi predaje akreditivnih pisama, ambasador Republike Srbije Rade Stefanović susreo se sa predsednikom Parlamenta Republike Nauru Markusom Stivenom.
Ambasador Stefanović istakao je opredeljenost Republike Srbije za intenziviranje političkog dijaloga i saradnje sa Republikom Nauru, uključujući i uspostavljanje kontakata i saradnje između parlamenata dve države.
Informisao je da je u Narodnoj skupštini Republike Srbije formirana jedinstvena poslanička Grupa prijateljstva sa Novim Zelandom i ostrvskim državama Pacifika, koja trenutno broji 23 člana.
Predsednik Parlamenta Markus Stiven pozdravio je spremnost Republike Srbije za dalji razvoj bilateralnih odnosa, te podržao intenziviranje kontakata i saradnje.
Obostrano je istaknuta važnost poštovanja univerzalnih principa međunarodnog prava – posebno teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno-priznatih država članica UN, a ambasador Stefanović je posebno zahvalio Republici Nauru na prinicipijelnoj poziciji kada je u pitanju teritorijalni integritet Republike Srbije.

Ambasador Rade Stefanović predao je danas akreditivna pisma predsedniku Republike Nauru Rasu Džozefu Kunu, čime je i formalno preuzeo dužnost prvog ambasadora Republike Srbije (na nerezidencijalnoj osnovi)  u ovoj državi od uspostavljanja diplomatskih odnosa 2019. godine.
U svom izlaganju, ambasador Stefanović preneo je pozdrave predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i najbolje želje za dalji napredak Republike Nauru i njenih građana.
Posebno je naglasio značaj koji Republika Srbija pridaje poziciji Republike Nauru u vezi sa teritorijalnim integritetom i suverenitetom naše zemlje, te da odluka Vlade Republike Nauru da povuče priznanje jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije pokazuje principijelnu podršku i zalaganje obe države za univerzalne principe međunarodnog prava.

Predsednik Kun je izrazio zadovoljstvo zbog činjenice da je Republika Srbija akreditovala svog prvog ambasadora u Republici Nauru, kao i da ovaj istorijski momenat predstavlja značajnu prekretnicu u bilateralnim odnosima. Naglasio je da će Republika Nauru nastaviti da vodi spoljnu politiku zasnovanu na principima međunarodnog prava, uključujući i poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije.
Obe strane su izrazile spremnost za intenziviranje međusobne saradnje u različitim oblastima, kao i međusobnih kontakata – uključujući i one na visokom nivou.

Ambasador Republike Srbije u Komonveltu Australije Rade Stefanović posetio je 14. maja ove godine Srpsko-australijski centar u Vilavongu (Brizbejn), gde je, na poziv organizatora, prisustvovao tradicionalnoj manifestaciji „Đurđevdanski uranak“.
U okviru ove manifestacije organizovan je nastup kulturno-umetničkih i folklornih grupa, a ambasador je upoznat i sa radom Srpsko-australijskog centra u Vilavongu – koji je osnovan 1979. godine.
Na marginama pomenute manifestacije, ambasador je razgovarao i sa nekoliko roditelja i postojećim nastavnikom dopunske škole srpskog jezika u Gold Koustu o modalitetima njihovog uključivanja u nastavu po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Istog dana, ambasador Stefanović posetio je i crkveno-školsku opštinu Sveti Nikola u brizbejnskom predgrađu Vejkol, gde su takođe započete aktivnosti u cilju formiranja grupe učenika dopunske škole srpskog jezika.
Nakon prisustva nedeljnoj liturgiji, ambasador je razgovarao sa lokalnim sveštenikom, upravom crkveno-školske opštine (CŠO) i roditeljima od kojih je njih dvadesetak izrazilo interes da njihova deca pohađaju nastavu po modelu i programu propisanom od strane Ministarstva prosvete.
Ambasador je tokom razgovora pružio detaljne informacije o pomenutom programu, te izrazio iskrenu želju da se saradnja u ovoj oblasti odvija u sinergiji CŠO i Ambasade – a što je ilustrovao i pozitivnim primerom iz Vulongabe (ulica Ros). Istakao je da je program javno dostupan, da je donet od strane resorno-nadležnog ministarstva Vlade Republike Srbije, te da predstavlja spoj učenja jezika i kulture, kao i posebnih sadržaja iz nacionalne istorije i geografije Srbije u okviru predmeta Moja otadžbina Srbija.

Ambasador Rade Stefanović je u subotu, 13. maja o.g, posetio dopunsku školu „Sveti Sava“ u Brizbejnu (Vulongaba), u ulici Ros, prvu školu u Australiji u kojoj se nastava i formalno održava po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Tom prilikom, ambasador Stefanović je razgovarao sa učenicima ove škole (ukupno njih 46, u tri formirane i odobrene grupe učenika – mlađi, srednji i stariji uzrast), kao i njihovim roditeljima.
U svom obraćanju, ambasador je istakao važnost očuvanja srpskog jezika i pisma – ne samo kao sredstva komunikacije, već i kao sredstva identifikacije nacionalne pripadnosti, upoznao sa merama koje Republika Srbija preduzima u cilju razvijanja svesti pripadnika srpske zajednice u Australiji o sopstvenom nacionalnom i kulturnom identitetu, kao i razvijanja čvršćih i trajnih veza sa matičnom državom kroz učenje srpskog jezika i upoznavanje sa najvrednijim delima srpske kulturne baštine. Posebno je zahvalio na posvećenosti i đaka i njihovih roditelja, odnosno spremnosti da redovno pohađaju nastavu i uče po programu koji je resorno ministarstvo Republike Srbije propisalo za obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu, ali i crkveno-školskoj opštini – koja je, ustupajući prostor, pomogla realizaciju nastave.

Naglasio je i da su ove, prve, grupe učenika početak, te da je uveren da će uskoro u Australiji biti formirane nove grupe učenika. Na kraju svog obraćanja, ambasador je učenicima uručio đačke knjižice, a nastavnicima dnevnike rada.
O pomenutoj poseti izrađena je i kratka video-reportaža, koja je dostupna na linku: https://www.youtube.com/watch?v=SqtBXIyurZk

Following the tragic loss of lives at the “Vladislav Ribnikar” Elementary School shooting in Belgrade on 3 May 2023, the Government of Serbia has declared three days of national mourning, from 5 May to 7 May 2023.

The Embassy of the Republic of Serbia is grateful for all the messages of support we have received.

A book of condolence will open at the Embassy of the Republic of Serbia, 4 Bulwarra Close, O`Malley from 5 May 2023.

Members of the public who wish to leave written tributes can do so during the following opening hours:

5 May 2023     10.00 – 14.00 and 16.00 – 18.00
6. May 2023    10.00 – 12.00
7. May 2023   10.00 – 12.00

Please be advised that visitors to the Embassy will be subject to security checks.

For those unable to attend in person, an online book of condolence can be signed at: office.canberra@mfa.rs

Tokom proteklog vikenda, 22-23. aprila o.g, u centru Sidneja (Darling Harbor), u organizaciji Udruženja srpske pravoslavne omladine (SOYA – Serbian Orthodox Youth Association), održan je tradicionalni Srpski festival. Ovogodišnja manifestacija bila je jubilarna, deseta, po redu.
U svom pozdravnom govoru prilikom svečane ceremonije, ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović je istakao da dvodnevni festival predstavlja jedinstven spoj kulture i tradicije srpskog naroda, kao i najveću javnu smotru te vrste na južnoj hemisferi. Posebno je naglasio da Republika Srbija snažno podržava sve aktivnosti koje doprinose očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma, kulture i nacionalnog identiteta, kao i da u srpskoj zajednici u Australiji vidi i važnu sponu za dalje unapređivanje odnosa dve države.

U delu svog govora posebno se osvrnuo na nedavni početak rada prvih dopunskih škola srpskog jezika u Australiji, u kojima se nastava održava po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije, te još jednom pozvao sve zainteresovane učenike i roditelje na saradnju u ovoj oblasti.
Ova tradicionalna manifestacija, u samom centru jednog od najvećih australijskih gradova, svake godine okuplja desetine hiljada Srba, Australijanaca i drugih. Pomenuta manfestacija predstavlja javnu promociju srpske kulture i tradicije, multikulturalizma, kao i svojevrsno „predstavljanje“ srpske zajednice u Australiji široj australijskoj javnosti. Ova manifestacija se, u svom originalnom formatu, ove godine održala prvi put nakon 2020, odnosno pauze izazvane pandemijom zarazne bolesti COVID-19.

Ambasada Republike Srbije u Australiji sa zadovoljstvom saopštava da je Australija postala 17. država u svetu u kojoj su formirane dopunske škole srpskog jezika u inostranstvu u kojima se nastava održava po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije.
Prepoznajući važnost jezika i kulture u očuvanju nacionalnog identiteta, kao i da se čvršće i trajne veze sa matičnom državom uspostavljaju i razvijaju upravo preko sistema obrazovanja i vaspitanja mladih naraštaja, velika želja učenika, roditelja i nastavnika iz Brizbejna, uz podršku Ambasade u Kanberi i resornog ministarstva Vlade Republike Srbije, rezultirala je formiranjem prve tri grupe (mlađi, srednji i stariji uzrast) sa ukupno 46 učenika u školi Sveti Sava u Brizbejnu, ulica Ros.
Rešenjem ministra prosvete Republike Srbije gospodina Branka Ružića angažovana su i prva tri honorarna nastavnika u Australiji.
Pomenute grupe, odnosno pomenuta dopunska škola, prva je škola u Australiji u kojoj se nastava održava po programu i pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije. Time su učenici i nastavnici iz Brizbejna postali deo grupe od oko 8.000 učenika srpskog porekla i više od 100 nastavnika širom sveta, koji obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu održavaju po ovom modelu.
Učenicima koji pohađaju nastavu organizovanu na ovaj način biće izdate đačke knjižice, koje će im uskoro uručiti ambasador Rade Stefanović, kao i druge javne isprave Republike Srbije, dok se iz budžeta Republike Srbije obezbeđuju sredstva za plate nastavnika.
Poseban program osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu sadrži plan i program nastave i učenja, iz sledećih predmeta: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.
Ambasada Republike Srbije u Kanberi koristi i ovu priliku da još jednom uputi poziv zainteresovanoj deci i roditeljima i u drugim gradovima Australije i Novog Zelanda za saradnju u cilju formiranja novih grupa učenika.
Unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu predstavlja jedan  od ključnih  doprinosa  očuvanju srpskog jezika i pisma, kao temelja nacionalnog identiteta Srba. 
Nastavljamo dalje!

U organizaciji Ambasade Republike Srbije u Kanberi i elektronskog magazina „Be:longing“, 22. marta o.g, u rezidenciji ambasadora R.Srbije u Kanberi održano je književno veče pod nazivom „Srpski soare“, kome je prisustvovalo oko 50 istaknutih pojedinaca – prvenstveno pripadnika srpske zajednice iz Kanbere, ali i gosti iz Sidneja i Melburna, kao i jedan broj  radnika iz australijskog kulturnog miljea. Pozivu su se odazvali i predstavnici srpskih medija u Australiji – SBS radija (program na srpskom jeziku) i nedeljnika „Srpski glas“.

Ovom prilikom organizovana ja zvanična prezentacija knjige crteža “Summer Sketches: Belgrade and Montenegro” Slobodanke Vasiljković Grejem (Graham), inspirisana njenim boravkom u Srbiji i regionu. Takođe, predstavljeno je i nekoliko pesama naše pesnikinje Vesne Cvjetićanin, koje je čitala glumica Dijana Jovičić. Istovremeno, posetioci su imali priliku da od dve umetnice saznaju i detalje o njihovom životu, dolasku u Australiju, kao i dosadašnjim kulturnim dostignućima i slično.

Obraćajući se prisutnima, ambasador R.Stefanović istakao je značaj očuvanja srpske kulture i negovanja srpske tradicije i jezika, posebno u ovako udaljenim zemljama kao što je Australija. Ukazao je na potrebu što češćeg okupljanja ovakvim i sličnim povodima, te izrazio zadovoljstvo zbog nedavnih događaja kao što je 20-ti, jubilarni, Festival srpskog filma, kao i predstojeći „Srpski festival“ (22-23. april o.g) u Sidneju (koji ove godine obeležava 10 godina postojanja) – a koji doprinose vidljivosti srpske zajednice i Republike Srbije u Australiji.

Nakon trogodišnje pauze, u Australiji se od 16. do 26. marta održava jubilarni, dvadeseti, Festival srpskog filma.

Festival je svečano otvoren u Sidneju, projekcijom filma „Bilo jednom u Srbiji“, u prisustvu velikog broja gledalaca. U narednih desetak dana, u svim najvećim gradovima Australije (Sidnej, Melburn, Brizbejn, Pert, Adelejd, Kanbera) biće prikazani neki od najnovijih filmova srpske kinematografije – „Bilo jednom u Srbiji“ (reditelj Petar Ristovski), „Nije loše biti čovek“ (reditelj Dušan Kostić), „Ključ“ (reditelj Marko Sopić), „Strahinja Banović“ (reditelj Stefan Arsenijević) i „Krst u pustinji“ (reditelj Hadži Aleksandar Đurić).

Otvarajući festival, ambasador Rade Stefanović je istakao značaj ove manifestacije, koja svojim domašajem, značajem i kvalitetom predstavlja jednu od najvažnijih kulturnih manifestacija za Republiku Srbiju i srpsku zajednicu u Australiji – posebno u kontekstu doprinosa očuvanju i jačanju veza srpske dijaspore u Australiji sa maticom. Naglasio je i da će Festival i dalje imati čvrstu podršku Republike Srbije i njenih diplomatsko-konzularnih predstavništava u Australiji.

Nova direktorka Festivala Milica Kozlina ukratko je predstavila istorijat festivala, kao i delo i zalaganje njenog  supruga i dugogodišnjeg direktora Festivala, Petra Kozline, koji je preminuo 2020. godine. Posebno je zahvalila na pomoći i podršci, koja je Festivalu ove godine pružena od strane Ambasade Srbije u Kanberi.

Festival srpskog filma svečano je započeo 17. marta i u Kanberi, uz prisustvo Episkopa australijsko-novozelandskog g.Siluna, predstavnike australijskih institucija i diplomatskog kora.

Video prilog sa otvaranja festivala dostupan je na: https://www.youtube.com/watch?v=OKFsUrV9lQo

 

Dana 15. marta 2023. godine, Australijsko-srpska privredna komora (Australian Serbian Commerce Chamber – ASCC), uz podršku Ambasade Republike Srbije u Kanberi, organizovala je u Sidneju poslovno okupljanje pod nazivom „2023 Sydney Networking Event: Reconnecting Business...“.
Nakon kratkog predstavljanja dosadašnjih aktivnosti i rezultata rada ASCC, tematsko izlaganje imao je ambasador Rade Stefanović, tokom kojeg je informisao prisutne o aktuelnim političkim i ekonomskim odnosima Srbije i Australije, predstavio ekonomske prilike i rezultate reformi u Srbiji, te ukazao na mogućnosti za investiranje i unapređenje ekonomske saradnje.

Pomenuti skup okupio je četrdesetak australijskih privrednika, članova i poslovnih partnera Komore, koji već sarađuju ili su zainteresovani za buduću saradnju sa Srbijom, kao i nekoliko predstavnika lokalne vlasti.
U drugom delu skupa, demografski analitičar Nenad Petrović iz Melburna predstavio je analizu rezultata zvaničnog popisa u Australiji iz 2021. godine, kao i demografske trendove kada je u pitanju srpska zajednica u ovoj zemlji.

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović dao je intervju za elektronski časopis „Srpski strateški pregled“ (Serbian Strategic Review).

U razgovoru sa dr Aleksandrom Pećinar, ambasador Stefanović dao je kratak istorijski pregled odnosa dve države, te se osvrnuo na aktuelne bilateralne odnose i saradnju između Srbije i Australije u brojnim oblastima – uključujući i nedavno potpisivanje bilateralnog Sporazuma o socijalnoj sigurnosti. Poseban akcenat tokom razgovora stavljen je na saradnju sa srpskom zajednicom u Australiji, kao i važnost očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta.

Intervju je dostupan na adresi: https://ssreview.rs/ssreview-nr-5/

„Srpski strateški pregled“ je onlajn izdanje na engleskom jeziku, namenjeno inostranim diplomatskim misijama akreditovanim u Srbiji, diplomatskim misijama Srbije u inostranstvu i međunarodnim organizacijama, a sa ciljem informisanja o savremenim strateškim pitanjima u vezi sa Srbijom.

 

Ambasador Republike Srbije u Kanberi Rade Stefanović, koji je na nerezidencijalnoj osnovi akreditovan i na Novom Zelandu, prisustvovao je obeležavanju nacionalnog dana (Waitangi Day) ove države, gde se susreo sa generalnom guvernerkom Sindi Kiro.

Ambasador Stefanović preneo je srdačne čestitke koje je generalnoj guvernerki povodom praznika uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i želje za dalji uspešan razvoj i prosperitet Novog Zelanda i njegovih građana.

Imajući u vidu poplave koje su prethodnih dana pogodile Okland i severni deo Novog Zelanda, kao i vanredno stanje koje je proglašeno na delu teritorije, ambasador je izrazio i žaljenje zbog gubitka ljudskih života, kao i materijalne štete koju su pretrpela brojna domaćinstva.

Generalna guvernerka Sindi Kiro zahvalila je na čestitkama povodom nacionalnog dana, kao i na izrazima solidarnosti u trenutku vanredne situacije izazvane elementarnom nepogodom, ocenjujući ih veoma značajnim za Novi Zeland i njegove građane.

 

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore, koji će trajati od 01. do 15. februara 2023. godine.

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj:
1) upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta;
2) unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:
www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html

Na poziv organizatora takmičenja, Teniskog saveza Australije (TSA), ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović prisustvovao je finalnom meču u muškoj konkurenciji Otvorenog prvenstva Australije u tenisu (Australian Open), u kome je učestvovao i pobedio naš najbolji teniser Novak Đoković.

Uoči pomenutog meča, ambasador Stefanović imao je priliku da porazgovara sa premijerom Australije Entonijem Albanezeom, izvršnim direktorom TSA Kregom Tajlijem, kao i nekoliko članova Borda direktora Austrelijen opena.

Tokom pomenutih susreta, sagovornici su se osvrnuli na prošlogodišnju deportaciju i zabranu ulaska u zemlju koja je bila izrečena Novaku Đokoviću, ali i odluku aktuelne Vlade Australije da pomenutu zabranu poništi, izda novu australijsku vizu i omogući učešće najboljeg svetskog tenisera na ovom prestižnom turniru – na čemu je ambasador još jednom zahvalio australijskom premijeru Albanezeu i ministru za imigraciju Endruu Džajlsu.

Ambasador Stefanović je skrenuo pažnju i na događaje od pre nekoliko dana i medijsku kampanju koja se neopravdano povela u australijskoj javnosti povodom video snimaka i fotografija Srđana Đokovića, oca našeg tenisera, sa grupom „navijača“ koji prikazuju simbole koji su zabranjeni tokom ovogodišnjeg turnira. Predstavljajući svoje viđenje pomenute situacije i stavove Srbije prema sukobu u Ukrajini, ambasador je posebno istakao da politiku i sport ne bi trebalo mešati.

Nakon pobede našeg tenisera, australijski zvaničnici uputili su čestitke ambasadoru, te biranim rečima prokomentarisali igru i uspeh Novaka Đokovića.

Na Dan Svetog Save, a uoči tradicionalne i najveće saborne proslave ovog praznika u manastiru Svetog Save Novi Kalenić kod Kanbere, prikazan je film o Svetom Nektariju Eginskom „Čovek Božiji“, režiserke Jelene Popović. Prikazivanju filma prisustvovao je i ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović, kao i episkop australijsko-novozelandski Siluan, sveštenstvo, monaštvo i brojni pripadnici srpske zajednice iz Kanbere i drugih mesta.

U subotu, 28. januara, u pomenutom manastiru episkop Siluan, sa sveštenstvom, služio je Svetu arhijerejsku liturgiju, kojoj je prisustvovao veliki broj vernika. Nakon službe, govorima episkopa Siluana i ambasadora Stefanovića, svečano je otvoren 42. Svetosavski omladinski festival.

Episkop Siluan je, između ostalog, istakao značaj i ulogu manastira Svetog Save Novi Kalenić kod Kanbere za duhovno dobro i opstanak srpskog naroda u Australiji i Novom Zelandu.

Ambasador Stefanović, pozdravljajući prisutne, posebno se osvrnuo na značaj Svetog Save u tradiciji i kulturi našeg naroda, kao i njegov prosvetiteljski rad – zbog čega se i obeležava kao školska slava u Srbiji. U tom kontekstu, ambasador je posebno naglasio značaj očuvanja srpskog jezika i kulture u srpskoj dijaspori, čemu država Srbija pridaje posebnu pažnju.

MEDIA STATEMENT

The Tennis Australia, as the organizer of the Australian Open, is entitled to formulate the event policy regarding flags, symbols and all other aspects of the competition. The players, their teams and spectators, no matter what are the rules, are obligated to respect that fact if they want to be a part of the event. Having that in mind, the Embassy of the Republic of Serbia in Australia is of the opinion that everyone should obey the rules set by the organizers.
According to the Embassy’s knowledge, Mr Srdjan Djokovic himself has not displayed any forbidden symbols during the tournament and has not breached any rules set by the organizers. The videos and photos could be easily taken out of context and irresponsible individuals from the crowd after Novak’s brilliant victory on Wednesday night could easily misuse the presence and the celebration moment of Mr. Srdjan Djokovic for their own selfish purposes by taking the photos with him while by themselves holding prohibited symbols. The Embassy feels that part of the media is jumping into conclusions without giving Mr. Srdjan Djokovic benefit of the doubt.
Mr. Srdjan Djokovic is the citizen of the Republic of Serbia and the Embassy will provide him, as it would to any other citizen of our country, all assistance and protection that might be necessary.
The position of the Republic of Serbia towards conflict in Ukraine is well known – the Republic of Serbia provides full and principled support to observation of principles of the territorial integrity of Ukraine. Just like it is committed to preservation of sovereignty and integrity of its own territory, the Republic of Serbia is likewise advocating respect for territorial integrity of other sovereign countries and the principle that borders can be changed only in accordance with the rules of international law. Fundamental principle of the contemporary international law is the principle of peaceful resolution of conflicts and refraining from threat and use of armed force against territorial integrity and political independence of any country whatsoever and in any way that is not in accordance with the United Nations Charter. Guided by fundamental principles of its foreign policy, the Republic of Serbia finds the violation of territorial integrity of any country, including Ukraine, very wrong.
The Embassy shares the opinion that the politics should be kept out of sports. Sports should be the instrument of connecting people. The organizers of the tournament are well known for their excellent organization and this year’s tournament should be remembered likewise and by the players who demonstrated the best performance and reached its final stages. Today we have two very interesting men’s semi-finals and all attention should be devoted to the matches and participating players.
Canberra, 27 January 2023

 

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije Nikola Selaković i ambasador Australije u Republici Srbiji Nj. E. Danijel Emeri potpisali su u petak, 20. januara 2023. godine Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Republike Srbije i Australije.

Detaljnije o tom sporazumu poslušajte u razgovoru sa ambasadorom Srbije u Kanberi Nj.E. Radetom Stefanovićem, u intervjuu za SBS na srpskom: https://www.sbs.com.au/language/serbian/sr/podcast-episode/australia-signs-new-social-security-agreement-with-serbia/xowxqti4l

Ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović, u okviru redovnih aktivnosti, sastao se u sedištu Mitropolije australijsko-novozelandske u Kabramati sa Njegovim preosveštenstvom Episkopom g.Siluanom.

Ambasador i Episkop su razgovarali o važnim temama koje se tiču srpske zajednice u Australiji, uz osvrt na aktivnosti koje su realizovane u prethodnom periodu, te uzajamno informisanje o planovima za tekuću godinu.

Ambasador je obavestio Episkopa Siluana o prošlonedeljnom potpisivanju Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Republike Srbije i Australije, koji je bio predmet višegodišnjih pregovora. Ocenjeno je da potpisivanje sporazuma predstavlja važan pokazatelj intenziviranja odnosa dve države,  kao i da poseban značaj ima upravo za pripadnike srpske zajednice u Australiji.

U kontekstu očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta, odnosno razvijanja čvršćih i trajnih veza sa matičnom državom, razgovarano je i o značaju dopunskih škola srpskog jezika i kulture u Australiji, kao i važnosti rada Koledža Svetog Save u Varovilu.

 

Obaveštavamo da je 23. decembra 2022. godine potpisan Protokol između Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva informisanja i telekomunikacija o saradnji u oblasti elektronske identifikacije i pružanja usluga od poverenja, kao i usluga elektronske uprave građanima i pravnim licima u inostranstvu. Istovremeno je potpisan i Protokol o saradnji između MSP i Kancelarije za IT i eUpravu o fizičkoj identifikaciji, registraciji i izdavanju parametara za aktivaciju sredstva “Šema eUprava” od strane ovlašćenih službenika u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije.
U skladu sa potpisanim dokumentima, od 01. februara 2023. godine, Ambasada Republike Srbije u Kanberi počeće sa primenom besplatne usluge registracije korisnika portala eUprave i izdavanja parametara za mobilnu aplikaciju ConsentID koja je neophodna radi elektronske identifikacije korisnika prilikom pristupa na portal eUprave sa visokim nivoom pouzdanosti.
Svi naši građani u dijaspori koji poseduju važeći biometrijski dokument (ličnu kartu ili pasoš), kao i stranci koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, odnosno, poseduju evidencijski broj stranca koji izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, mogu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima postati eGrađani. Samo jednim odlaskom u najbliže diplomatsko-konzularno predstavništvo dobijaju se parametri za aktivaciju mobilne aplikacije ConsentID potpuno besplatno i time se omogućava pristup uslugama eUprave.
Građani koji žele da koriste usluge eUprave mogu da, nakon aktivacije aplikacije Consent ID i kreiranja naloga, postanu eGrađani. To im pruža mogućnost da u svakom trenutku, putem mobilnog telefona ili tableta, obave preko 500 procedura vezanih za najvažnija životna dešavanja, da u nekoliko klikova na Portalu eID obezbede sebi potpis u klaudu i potpisuju dokumenta onlajn, da izmire porez na imovinu, podnesu zahtev za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, dobiju ga u elektronskom obliku i slično.
Za sve dodatne informacije, obratite se Ambasadi Republike Srbije u Kanberi: embassy.canberra@mfa.rs i srb.emb.australia@mfa.rs

Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Republike Srbije i Australije  i Administrativni dogovor za primenu ovog sporazuma, potpisan je 20. januara 2023. godine u Beogradu.
S obzirom na brojnost pripadnika srpske zajednice koji žive i rade u Australiji, 2007. godine je pokrenuta inicijativa za zaključivanje sporazuma, koji bi im omogućio da lakše ostvare svoja prava iz socijalnog osiguranja i da ta prava koriste i na teritoriji Republike Srbije. Nakon više pisama koje su dve strane razmenile održani su preliminarni razgovori u julu 2013. godine u Beogradu, na kojima su dve strane prezentovale svoje sisteme socijalne sigurnosti.
Sporazum između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti i Administrativni dogovor za primenu Sporazuma između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti usaglašeni su tokom tri runde pregovora koje su održane u periodu od septembra 2015. godine do marta 2022. godine.  
Sporazum reguliše ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i izbegavanje dvostrukog osiguranja za privremeno upućena lica.
U Sporazumu su zastupljena standardna rešenja i principi, koji omogućavaju potpuniju zaštitu osiguranika i korisnika prava. 
Jedan od najznačajnijih principa je princip sabiranja staža osiguranja. Naime, ukoliko navršeni staž osiguranja na teritoriji jedne države ugovornice nije dovoljan za ostvarivanje prava na penziju, ta država uzeće u obzir i staž osiguranja navršen u drugoj državi ugovornici, s tim što se visina penzija određuje srazmerno dužini staža osiguranja u svakoj državi.
Državljani zemalja ugovornica (aktivni osiguranici, penzioneri, članovi njihovih porodica) izjednačeni su u korišćenju prava iz socijalnog osiguranja, kako na teritoriji zemlje rada, tako i na teritoriji zemlje porekla.
Nadalje, u skladu sa principom izjednačenosti teritorija, prava iz socijalnog osiguranja stečena na osnovu pravnih propisa jedne države, mogu se koristiti i van njene teritorije, a transfer u državu nastanjenja, odnosno prebivališta, vrši se bez umanjenja visine davanja. To znači, ako se naš državljanin koji je stekao pravo na penziju u Australiji vrati u Republiku Srbiju, Australija će mu i dalje isplaćivati penziju, odnosno vršiće njen transfer u Republiku Srbiju, bez umanjenja visine davanja. Trenutno australijska strana nema osnova da isplaćuje penzije našim državljanima koji se vrate u Srbiju, ali stupanjem na snagu ovog sporazuma to će biti moguće.
Takođe, u skladu sa principom utvrđivanja primenljivog zakonodavstva, obaveza na socijalno osiguranje određuje prema propisima zemlje  rada, s tim što za određene kategorije osiguranika (zaposleni, samostalne delatnosti) postoje izuzeci od ovog načela.         
Kako je predviđeno članom 24, Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Republike Srbije i Australije stupiće na snagu prvog dana trećeg meseca nakon meseca u kome strane ugovornice, diplomatskim putem, razmene note kojima se međusobno obaveštavaju da su završene sve procedure neophodne za njegovo stupanje na snagu (ratifikacija/potvrđivanje).
Inače, Republika Srbija primenjuje sporazume o socijalnoj sigurnosti sa 32 države. U predstojećem periodu očekuje se početak primene  sporazuma sa Tunisom i Azerbejdžanom, kao i inoviranog sporazuma sa Francuskom.

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE
K A N B E R A

Imajući u vidu činjenicu da se razvijanje svesti o značaju jezika u očuvanju nacionalnog identiteta, ovladavanje osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika, kao i razvijanje čvršćih i trajnih veza sa matičnom državom uspostavlja i razvija upravo preko sistema obrazovanja i vaspitanja mladih naraštaja,
Ambasada Republike Srbije u Kanberi, uz podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije, upućuje

J A V N I   P O Z I V

deci, roditeljima i svim zainteresovanim pojedincima, klubovima, udruženjima, postojećim lokalnim školama i školama pri crkveno-školskim opštinama
u kojima se organizuje učenje srpskog jezika,

za saradnju u cilju formiranja dopunskih škola u Australiji, po programu i pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije

Ministarstvo prosvete Republike Srbije organizuje obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku za učenike srpskog porekla u inostranstvu, u cilju razvijanja svesti o sopstvenom nacionalnom i kulturnom identitetu, kroz učenje srpskog jezika i upoznavanje sa najvrednijim delima srpske kulturne baštine, kao i podsticanje održavanja trajnih veza sa otadžbinom. U tom smislu, Republika Srbija nastoji da kontinuirano širi mrežu škola u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu, u skladu sa uslovima koji proističu iz odredaba Pravilnika o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu („Službeni glasnik RS, br. 66/22 i 77/22).
Nastava, pod pokroviteljstvom i po programu koji je propisalo nadležno ministarstvo Republike Srbije, organizovana je na ovaj način u brojnim evropskim i vanevropskim državama, a u prethodnoj školskoj godini nastavu je pohađalo gotovo šest hiljada učenika srpske nacionalnosti širom sveta.
S toga, Ambasada Republike Srbije u Kanberi nastojaće da se, uz saradnju sa pripadnicima srpske zajednice u Australiji i nadležnim institucijama Republike Srbije, po ovom modelu, u školskoj 2023. godini, formiraju prve grupe učenika i u Australiji.
Nove grupe učenika formiraju se na zahtev roditelja, ako postoji dovoljan broj učenika i nastavnika i ako su obezbeđeni prostor, oprema i nastavna sredstva za izvođenje nastave. Nastava se izvodi u grupama za mlađi uzrast, srednji uzrast i stariji uzrast učenika. Nedeljni fond časova osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu iznosi četiri školska časa po grupi, i to: tri časa za ostvarivanje nastave i jedan čas za realizaciju slobodnih aktivnosti. Časovi nastave se organizuju u bloku, u skladu sa programom.
Poseban program osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu sadrži plan i program nastave i učenja, iz sledećih predmeta: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.
Učenicima koji pohađaju nastavu organizovanu na ovaj način izdaju se javne isprave Republike Srbije – đačka knjižica i uverenje o završenom posebnom programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu, dok se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva za plate nastavnika i koordinatora.
Unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu predstavlja jedan  od ključnih  doprinosa  očuvanju srpskog jezika i pisma, kao temelja nacionalnog identiteta Srba!

Za sve dodatne informacije i formulare za prijavu molimo da se obratite Ambasadi Republike Srbije u Kanberi (telefoni: 02 6290-2630 i 6290-2948, mejl: embassy.canberra@mfa.rs).

U ekskluzivnom intervjuu za SBS na srspkom ambasador Republike Srbije u Kanberi Nj.E. gospodin Rade Stefanović osvrnuo se na proteklih devet meseci otkako je predao akreditivna pisma i zvanično postao diplomatski predstavnik Srbije u Australiji. Kaže da je zadovoljan postignutim rezultatima ali da uvek teži višim ciljevima.

Intervju poslušajte na: https://www.sbs.com.au/language/serbian/sr/podcast-episode/interview-serbian-ambassador-in-canberra/qj8t8eg4w

Sagovornici su razmotrili trenutno stanje bilateralnih odnosa Srbije i Australije, sa akcentom na parlamentarnoj saradnji. Ambasador Stefanović informisao je senatora Antića o nedavnom formiranju poslaničke Grupe prijateljstva sa Australijom u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Takođe, bilo je reči i o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, odnosno toku dijaloga između Beograda i Prištine, kao i aktuelnim ekonomskim prilikama u Srbiji.

Posebno je pozdravljena odluka australijskih nadležnih organa da ukinu zabranu ulaska i izdaju novu vizu najboljem srpskom teniseru Novaku Đokoviću, čime su stvoreni preduslovi za njegovo učešće na narednom otvorenom prvenstvu Australije u tenisu, u januaru 2023. godine.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić doneo je 16. novembra 2022. godine Odluku kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:
- organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
- udruženje čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
- diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,
- crkve i verske zajednice,
- predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Uvid u raspisani javni poziv, koji je otvoren do 02. decembra 2022. godine, možete izvršiti na sledećim linkovima:
https://www.mfa.gov.rs/
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Ambasador Republike Srbije u Australiji, tokom prve zvanične posete Kvinslendu, dao je intervju u uživom programu brizbejnskog „4EB“ radija, za redakciju na srpskom jeziku.

Tokom razgovora, ambasador Stefanović je informisao slušaoce o brojnim aktuelnim pitanjima od interesa za srpsku zajednicu u Kvinslendu, pre svega iz domena konzularnih poslova, ali i o potpisivanju bilateralnog Sporazuma o socijalnom osiguranju između Republike Srbije i Australije, koje se očekuje u Beogradu, krajem ove godine.
Posebno važna tema bila je i adkreditacija dopunskih škola na srpskom jeziku u Australiji, odnosno podizanje kvaliteta postojeće nastave, u skladu sa programom za obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu Ministarstva prosvete Republike Srbije, pri čemu je ambasador ponudio pomoć Ambasade u daljim koracima i pozvao sve zainteresovane da se prijave.
Nezaobilazne su bile i sportske teme, poput predstojećeg učešća fudbalske reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u Dohi, ali i potencijalnog učešća najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića na narednom otvorenom prvenstvu Australije u tenisu (Australian Open), u januaru 2023. godine.

Intervju od 15. novembra možete poslušati na: https://www.4eb.org.au/shows/serbian-tues/

“4EB“ je multietnička radio stanica iz Brizbejna, koja je osnovana još 1. decembra 1979. godine. Danas program emituje na 55 svetskih jezika, uključujući i srpski.

Tokom boravka u Brizbejnu, ambasador Stefanović susreo se sa guvernerkom savezne države Kvinslend Džanet Jang, predstavnikom (jednodomog) Parlamenta Kvinslenda Džejmsom Martinom, predstavnicima različitih sektora Vlade Kvinslenda (Departman premijera, Departman za omladinu i multikulturalne poslove, Agencija za promociju izvoza i ulaganja), Trgovinske i industrijske komore Kvinslenda.
Takođe, tokom posete ambasador se sastao i sa odbornikom Petrom Matićem, rođenim Beograđaninom, a sada zamenikom predsednika gradskog veća grada Brizbejna.

Poseban akcenat u razgovorima stavljen je na ekonomiju, kao i položaj srpske zajednice u Australiji, odnosno potencijalnu saradnju u oblasti očuvanja nacionalnog identiteta i kulture, kao i mogućnosti za ekonomsku saradnju i investicije kompanija sa sedištem u Kvinslendu u R.Srbiji.

Ambasador Stefanović posetio je i Crkvu Svetog Nikole u Brizbejnu (Vulungaba), gde je, nakon prisustva večernjoj službi, održao zajednički sastanak sa predstavnicima srpske zajednice iz Brizbejna i okoline. Tom prilikom razgovarano je i o brojnim aktuelnim pitanjima od interesa za srpsku zajednicu u Kvinslendu, sa posebnim akcentom na formiranje dopunskih škola srpskog jezika, kao deo sistema Ministarstva prosvete R.Srbije.

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović održao je danas predavanje studentima međunarodnih odnosa i diplomatije na prestižnom sidnejskom Univerzitetu Mekvori (Macquarie University).

Tokom predavanja studentima Fakulteta društvenih nauka, koji pohađaju specijalističke studije politike i međunarodnih odnosa, predstavljeni su glavni spoljnopolitički prioriteti Srbije, sa posebnim osvrtom na proces pridruživanja Evropskoj uniji, kao i pozicioniranje Republike Srbije prema aktuelnim, globalnim, dešavanjima.

Poseban akcenat stavljen je na pitanje Kosova i Metohije, kao i principijelnu poziciju Srbije i zalaganje za dosledno poštovanje osnovnih principa međunarodnog prava, pre svega teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država – članica UN, kao i važećih rezolucija Saveta bezbednosti.

Izlaganje je završeno diskusijom sa studentima o međunarodnom pregovaranju, javnoj diplomatiji i diplomatskoj praksi.

Uoči predavanja ambasador Stefanović susreo se i sa prof. Brusom Dovtonom, prorektorom Univerziteta.

U subotu, 22. oktobra o.g, ambasador R.Stefanović prisustvovao je obeležavanju i duhovnoj proslavi 50. godišnjice od osnivanja manastira Svetog Save u Ilajnu, najstarijeg manastira Srpske pravoslavne crkve u Australiji i na južnoj hemisferi.

Svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop australijsko-novozelandski Siluan, uz sasluženje arhimandrita Metodija, igumana manastira Hilandar, arhimandrita Teodora (Bojovića), igumana manastira Svetog Save u Ilajnu, kao i brojnog sveštenstva Mitropolije australijsko-novozelandske. Posle službe, svečanom litijom od hrama Svetog Save do hrama Svetog Alimpija Stolpnika, unesena je čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Trojeručice „Ilajnske“ u svoj novi tron. Obeležavanju godišnjice prisustvovali su brojni predstavnici srpske zajednice iz različitih krajeva Australija.

Episkop Siluan govorio je o značaju ovog jubileja, kao i „duhovnoj misiji“ manastira u Ilajnu tokom pedeset godina svog postojanja. Posebno je istakao činjenicu i prisustvo ambasadora Srbije, što, kako je naveo, pokazuje veliku brigu i zalaganje matične države.

U svom obraćanju, amb. R.Stefanović je izrazio zadovoljstvo zbog činjenice da prisustvuje ovako značajnom jubileju za Srpsku pravoslavnu crkvu i srpski narod u Australiji, da je država Srbija čvrsto opredeljena da dalje jača veze sa svojom dijasporom, kao i da u srpskoj zajednici vidi i značajan potencijal za unapređenje sveukupnih odnosa Srbije i Australije.

Ambasador Rade Stefanović, 18. i 19. oktobra o.g, boravio je u prvoj zvaničnoj poseti Zapadnoj Australiji. Tokom boravka u Pertu, ambasador je imao prilike da se susretne sa guvernerom savezne države Zapadna Australija Krisom Dosonom (Chris Dawson), predsednicama oba doma Parlamenta Zapadne Australije – Alanom Klozi (Alanna Clohesy), predsednicom Zakonodavnog saveta (gornji dom) i Mišel Roberts (Michelle Roberts), predsedavajućom Zakonodavne skupštine (donji dom), kao i ministrom Stivenom Dosonom (Steven Dawson), kao predstavnikom premijera Zapadne Australije.

Takođe, tokom posete realizovani su i susreti sa Klarom Andrić, prvom poslanicom u gornjem domu Parlamenta rođenom u Srbiji, liderom opozicije i predsednikom Liberalne stranke za Zapadnu Australiju Dejvidom Hanijem (David Honey) i gradonačelnikom grada Perta Bazilom Zempilasom (Basil Zempilas).

Poseban akcenat tokom posete stavljen je na ekonomsku saradnju, kao i položaj srpske zajednice u Australiji. U tom kontekstu, održano je više sastanaka, uključujući i u Departmanu za zapošljavanje, turizam, nauku i inovacije Vlade Zapadne Australije, posete kompanijama iz oblasti rudarstva i energetike koje posluju u R.Srbiji – „Balkan Mining“, „Raiden Resources“ i „Ibeara Capital”, kao i kompaniji „Wood Mining and Minerals“.

Prvog dana posete ambasador R.Stefanović i prvi savetnik I.Isidorović posetili su i Crkvu Svetog Save u Pertu, gde su, nakon prisustva večernjoj službi, održali zajednički sastanak sa predstavnicima više srpskih udruženja iz Perta i okoline. Tom prilikom razgovarano je i o brojnim aktuelnim pitanjima od interesa za srpsku zajednicu u Zapadnoj Australiji, pre svega iz domena konzularnih poslova.

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Poštovana specijalna predstavnice,

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.
Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.
I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.
Dame i gospodo,
Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.
I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji.  
Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.
Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga.  U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.
Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine.
Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato,  jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.
Dame i gospodo,
Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.
Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.
Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad.  Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?
Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.
Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.
Dame i gospodo,
Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.
Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.
Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi,   podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.
Na kraju,

Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država,  trebalo da se poštuje od strane  svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju.
Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.
Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost  koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.
Hvala.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Ambasada Republike Srbije najoštrije osuđuje bilo kakvo podsticanje na nacionalnu, rasnu i versku netrpeljivost, kao i veličanje zločinačnih, fašističkih i nacističkih, režima, kao i njihovih pomagača.

Ambasada Republike Srbije je upoznata sa nemilim scenama tokom utakmice finala Kupa Australije u fudbalu i apsolutno neprikladnog ponašanja dela navijača fudbalskog kluba “Sydney United 58 FC” u vidu nacističkih pozdrava i uzvikivanja parola zločinačkog, ustaškog, režima, koji je odgovoran za smrt velikog broja Srba, Jevreja, Roma i pripadnika drugih naroda tokom Drugog svetskog rata. Bez namere da generalizujemo i negativno okarakterišemo sve navijače pomenutog fudbalskog kluba, sa žaljenjem konstatujemo da takvo ponašanje, pre svega, najviše govori o njima samima.

Ambasada je primila k znanju i da je Fudbalski savez Australije odmah oštro osudio, kako je navedeno u njihovom saopštenju, akcije malog broja pojedinaca, koji su demonstrirali ponašanje koje nije u skladu sa vrednostima Fudbalskog saveza Australije i očekivanjima šire zajednice. Takođe, Ambasada pozdravlja sprovođenje policijske istrage protiv odgovornih lica – kako bi se svi oni identifikovali i kaznili, ali i disciplinskog postupka protiv samog kluba, zbog ponašanja njegovih, nazovi, navijača.

Procesuiranje i eventualno kažnjavanje australijskih državljana u isključivoj je nadležnosti organa Australije, a Ambasada Republike Srbije izrazila je zabrinutost nadležnima zbog ovakvog ponašanja, koje vređa ne samo pripadnike srpske zajednice – već i sav civilizovan svet.

 

Republički zavod za statistiku, u periodu od 1. do 31. oktobra 2022. godine, uporedo sa Popisom stanovništva, domaćinstava i stanova koji se obavlja na teritoriji Republike Srbije, sprovodi: „Istraživanje o državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu“.

Pozivamo državljane Republike Srbije koji, sa svim članovima svog domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo, žive u inostranstvu da učestvuju u istraživanju.  Svrha sprovođenja ovog istraživanja jeste dobijanje što potpunije slike o brojnosti, osnovnim demografskim, migratornim, obrazovnim i drugim karakteristikama naših građana u inostranstvu.

Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju, potrebno je da se registrujete i  popunite Upitnik.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.

"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Ženska košarkaška reprezentacija Srbije imala je priliku da se u Sidneju druži sa članovima mnogobrojne srpske zajednice u Australiji.

Druženje, koje je organizovala naša Ambasada u Kanberi, u saradnji sa košarkaškim klubovima „Obilić“ i „Crvena zvezda“, održano je u parku Keti Frimen u Olimpijskom centru, a pozivu se odazvao veliki broj naših zemljaka, pogotovo najmlađih zaljubljenika u košarku.

Ambasador Republike Srbije u Kanberi Rade Stefanović izrazio je veliko zadovoljstvo što će jedna reprezentativna selekcija iz Srbije nastupiti na velikom svetskom takmičenju na tlu Australije i što će Srbi imati priliku da uživo posmatraju i navijaju za svoj nacionalni tim.

Selektorka ženske košarkaške reprezentacije Marina Maljković zahvalila se na prijemu i na druženju. Naglasila je da će reprezentativkama biti velika čast što će imati brojne navijače na tribinama, da je svesna koliko srpskoj zajednici znače ovakvi susreti i druženja sa reprezentativnim selekcijama, kao i da se uvek vrlo rado odazivaju ovakvim pozivima.

Svetsko prvenstvo u košarci za žene održava se u Sidneju u periodu od 22. septembra do 1. oktobra 2022. godine.

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović posetio je biciklističku reprezentaciju Srbije koja učestvuje na Svetskom prvenstvu u drumskom biciklizmu u Australiji.

Tom prilikom, ambasador je razgovarao sa sportskim direktorom reprezentacije Markom Sudarićem, kao i našim reprezentativcem Ognjenom Ilićem.

Ambasador Stefanović je prisustvovao pojedinačnoj trci na hronometar Ognjena Ilića, koji je član čačanskog „Borca“ i nakon trke mu čestitao na osvojenom 30. mestu, što predstavlja najbolji rezultat srpskog biciklizma u ovoj disciplini na svetskim prvenstvima.

Svetsko prvenstvo u drumskom biciklizmu održava se u australijskom gradu Vulongongu, od 18. do 25. septembra, a troje naših reprezentativaca (dvoje seniora i jedan junior) imaće prilike da se takmiči u šest disciplina.

Ambasador Republike Srbije u Kanberi Rade Stefanović dočekao je na aerodromu u Sidneju žensku seniorsku košarkašku reprezentaciju Srbije koja, od 22. septembra do 1. oktobra, učestvuje na Svetskom prvenstvu u Australiji.

Ambasador Stefanović poželeo je dobrodošlicu članovima naše reprezentacije i mnogo uspeha na predstojećem takmičenju.

Posebno je istakao da gostovanje ženske košarkaške reprezentacije izaziva veliku pažnju u srpskoj zajednici u Australiji, te da je uveren da će naša reprezentacija imati veliku podršku navijača.

Zahvalio je Košarkaškom savezu Srbije i rukovodstvu ženske seniorske reprezentacije na spremnosti da prisustvuje druženju sa najmlađim igračima lokalnih košarkaških klubova „Obilić“ i „Crvene zvezde“, koje će Ambasada Republike Srbije u Kanberi organizovati narednih dana.

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović upisao se u knjigu žalosti koja je otvorena u Kući guvernera u Kanberi i uputio izraze saučešća kraljevskoj porodici, Vladi i narodu Australije, kao i narodima Komonvelta, povodom smrti kraljice Elizabete Druge.

Tom prilikom ambasador je razgovarao i sa generalnim guvernerom Komonvelta Australije Dejvidom Harlijem i njegovom suprugom, kojima je takođe uputio izraze saučešća.

Kraljica Elizabeta Druga bila je formalni šef države i u Australiji i u Novom Zelandu (između ostalih, nosila je i titule „kraljica Australije“ i „kraljica Novog Zelanda“).

Ambasador Stefanović položio je venac na spomenik kraljici Elizabeti Drugoj, koji se nalazi u okviru zdanja federalnog Parlamenta Australije.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.
Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.

Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.

„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.

Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.

"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović učestvovao je na međunarodnoj konferenciji „Granice, rad i mobilnost: poređenje EU i Australije“, koju je organizovao Univerzitet Monaš iz Melburna, a u okviru programa “Žan Mone” i „Erazmus+”.

Govoreći u okviru panela „Rad, izbeglice i migracije: uticaj na Balkan“, ambasador Stefanović je predstavio migracioni profil Srbije, sa posebnim osvrtom na specifičnosti u vidu postojanja dugotrajnog problema izbeglica sa prostora bivše SFRJ (iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine) i gotovo 200.000 interno raseljenih lica sa teritorije Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, koji, zbog bezbednosne situacije, nisu u mogućnosti da se vrate u svoje domove.

Stefanović je govorio i o inicijativi „Otvoreni Balkan“, odnosno ubrzanom povezivanju Republike Albanije, Republike Severne Makedonije i Republike Srbije, koje je zasnovano na četiri ključne slobode EU (sloboda kretanja ljudi, kapitala, roba i usluga), te posebno istakao značaj stvaranja jedinstvenog tržišta rada, koje treba da doprinese još dinamičnijem ekonomskom razvoju, privlačenju stranih investicija, ali i stvaranju klime za lakše rešavanje i političkih pitanja.

Ambasador se osvrnuo i na položaj srpske dijaspore i ekonomski potencijal koji ona predstavlja, te informisao o inicijativi za povratak i olakšano rešavanje njihovih statusnih pitanja u okviru projekta „Karta Serbika” („Carta Serbica”).

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović prisustvovao je 6. godišnjoj skupštini Australijsko-srpske privredne komore.

U svom pozdravnom govoru, ambasador Stefanović je ukazao na mogućnosti za unapređenje ekonomske i trgovinske saradnje između Republike Srbije i Australije i predstavio aktuelne ekonomske prilike u zemlji, kao i prednosti investiranja u Srbiji. Posebno se osvrnuo na potencijale za saradnju u IT sektoru i u oblastima poljoprivrede, obrazovanja i drugim. Takođe, pohvalio je dosadašnju saradnju Ambasade Srbije u Kanberi sa Australijsko-srpskom privrednom komorom, te izrazio uverenje da će se takav trend nastaviti i ubuduće.

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović prisustvovao je otvaranju 34. Srpskog folklornog festivala u Srpskom centru Bonirig u Sidneju.

U svom obraćanju ambasador Stefanović je izrazio zadovoljstvo što je u prilici da po prvi put lično prisustvuje ovoj manifestaciji i što se ovaj tradicionalni festival ponovo održava nakon tri godine pauze zbog pandemije Kovid-19.
Naglasio je da Republika Srbija podržava sve aktivnosti koje doprinose očuvanju kulturnog i nacionalnog identiteta, kao i da u srpskoj zajednici u Australiji vidi važnu sponu za unapređenje bilateralnih odnosa dve zemlje.

Otvaranju festivala prisustovali su i episkop australijsko-novozelandski Siluan, poslanik u Parlamentu Australije Dai Le, nekoliko poslanika u Parlamentu Novog Južnog Velsa, gradonačelnik sidnejske opštine Ferfild, kao i nekoliko odbornika.
Pomenuta manifestacija najveća je te vrste u Australiji, a ovogodišnja smotra okupila je folklorna i kulturno-umetnička društva iz Sidneja, Melburna, Adelejda, Brizbejna, Kanbere i Vulongonga.

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović, na poziv Njegovog preosveštenstva episkopa australijsko-novozelandskog Siluana, prisustvovao je Svetoj arhijerejskoj liturgiji, proslavi hramovne slave Misionarske parohije Svetog proroka Ilije u Kuber Pidiju, kao i obeležavanju tridesetogodišnjeg jubileja od njenog osnivanja.

Obraćajući se prisutnima, ambasador Stefanović je izrazio zadovoljstvo zbog svog dolaska i činjenice da je prvi ambasador Republike Srbije u Australiji koji posećuje malobrojnu srpsku zajednicu i srpsku crkvu u Kuber Pidiju, jedinstveni spomenik kulture – ne samo srpskog, već i australijskog naroda. Ukazao je i na važnost njenog očuvanja i zaštite, kao trajnog pokazatelja prisustva srpskog naroda u Australiji. 

Pored brojnih vernika, koji su za ovu priliku pristigli iz svih krajeva Australije, proslavi je prisustvovao i član parlamenta Južne Australije i izaslanik premijera Južne Australije Edvard Hjuz.

Crkva Svetog proroka Ilije jedinstvena je srpska crkva u svetu, s obzirom da je u potpunosti izgrađena pod zemljom, u pustinjskom okruženju, u centralnom delu Australije.

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović, tokom boravka u Republici Fidži koju pokriva na nerezidencijalnoj osnovi, posetio je Sekretarijat Foruma za razvoj pacifičkih ostrva (PIDF), gde je razgovarao sa generalnim sekretarom ove regionalne organizacije, ambasadorom Solom Marom.

Generalni sekretar Solo Mara upoznao je ambasadora Stefanovića sa aktuelnim projektima i aktivnostima ove organizacije, sa fokusom na održivi razvoj i „zelenu“ i „plavu“ ekonomiju, što su prioriteti ostrvskih država Pacifika koje su članice Foruma.

Razgovarano je i o mogućnostima za saradnju sa Republikom Srbijom, posebno u oblastima poljoprivrede, prenosa iskustava i održivog razvoja.

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović sastao se sa predsednikom Parlamenta Republike Fidži Ratu Epelijem Nailatikauom tokom boravka u toj zemlji koju pokriva na nerezidencijalnoj osnovi.

Tokom razgovora, istaknuta je potreba redovne razmene mišljenja o svim bilateralnim i međunarodnim temama, kao i o pitanjima od značaja za dve države. Ukazano je i na važnost uspostavljanja kontakata između parlamentaraca dve države, o čemu je razgovarano i prilikom poslednjeg susreta predsednika parlamenata Republike Srbije i Republike Fidži, u oktobru 2019. godine, kada je predsednik Parlamenta Nailatikau boravio u Beogradu zbog učešća na 141. skupštini Interparlamentarne unije.

Ambasador Stefanović podsetio je i da je u prethodnom sazivu u Narodnoj skupštini Republike Srbije formirana parlamentarna Grupa prijateljstva sa Republikom Fidži, da je globalna pandemija zarazne bolesti Kovid-19 objektivno uticala na intenzitet odnosa, ali i izrazio uverenje da će, nakon završetka parlamentarnih izbora u obe države, uslediti dinamičnija faza bilateralnih odnosa i saradnje.

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović predao je akreditivna pisma predsedniku Republike Fidži Ratu Vilijamu Maivaliliju Katonivereu i time stupio na dužnost ambasadora na nerezidencijalnoj osnovi u toj državi.
Ambasador Stefanović je preneo pozdrave predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i istakao našu opredeljenost za unapređenje bilateralnih odnosa sa Republikom Fidži.

Predsednik Katonivere je poželeo ambasadoru Stefanoviću dobrodošlicu i uspeh u radu, te ukazao na dugu istoriju diplomatskih odnosa Republike Srbije i Republike Fidži. Zamolio je ambasadora i da prenese najbolje želje za dalji napredak i prosperitet predsedniku Aleksandru Vučiću, Vladi i građanima Republike Srbije. Uz potrebu intenziviranja političkog dijaloga, u razgovoru su posebno istaknute mogućnosti za saradnju na multilateralnom planu, u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, kao i u oblasti obrazovanja, naročito u okviru projekta „Svet u Srbiji“.

Svečana ceremonija predaje akreditivnih pisama održana je u Državnoj rezidenciji u Suvi, a ambasadora Stefanovića pozdravio je i počasni stroj garde oružanih snaga Republike Fidži.

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović predao je akreditivna pisma generalnoj guvernerki Novog Zelanda Sindi Kiro i time stupio na dužnost izvanrednog i opunomoćenog ambasadora u toj državi.
Ambasador Stefanović preneo je pozdrave predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i istakao našu posvećenost unapređenju bilateralnih odnosa sa Novim Zelandom, posebno kroz intenziviranje političkog dijaloga na najvišem i visokom nivou, kao i kroz dalji razvoj saradnje u različitim oblastima – čemu značajan doprinos može da dâ i srpska zajednica u ovoj zemlji.
Generalna guvernerka poželela je ambasadoru Stefanoviću dobrodošlicu i uspeh u radu na Novom Zelandu. Izrazila je spremnost na saradnju u cilju povezivanja dve države, uključujući i jačanje ekonomskih i kulturnih veza, te zamolila ambasadora da prenese njene najbolje želje predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.
Svečana ceremonija predaje akreditivnih pisama održana je u Kući guvernera u Velingtonu, a dobrodošlicu ambasadoru Stefanoviću, pored počasnog stroja oružanih snaga, tradicionalnim plesom, poželeli su i predstavnici maorske zajednice.

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović sastao se sa predsednikom Parlamenta Novog Zelanda Trevorom Malardom, kao i sa zamenikom predsednika Parlamenta Adrijanom Ruraveom, tokom boravka na Novom Zelandu, koji pokriva na nerezidencijalnoj osnovi.

U otvorenom i srdačnom razgovoru istaknuto je opredeljenje dve strane da dalje unapređuju bilateralne odnose, kao i da intenziviraju politički dijalog i međusobne kontakte. U tom smislu, ukazano je i na važnost uspostavljanja kontakata i razmene poseta između parlamentaraca dve države.

Takođe, ocenjeno je da postoje dobre mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje, kao i saradnje u oblasti obrazovanja i sporta, te da važan potencijal za unapređenje ukupne saradnje predstavlja i značajna srpska dijaspora na Novom Zelandu.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.
 
Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.
 
Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo,  postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.
 
Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.
 
Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.
 
U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.
 
Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.
 
Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da  vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri,  svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.
 
Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.
 
Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
        
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
 
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
 
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
 
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
 
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

U Melburnu je, 20. maja ove godine, u Hramu sećanja (Shrine of Remembrance) otvorena izložba „Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu“, koju je, uz podršku Ambasade Srbije u Kanberi, organizovala Srpsko-australijska kulturna fondacija.

Izložba, čiji je autor Bojan Pajić, obuhvata zbirku predmeta i odlikovanja iz Prvog svetskog rata i niz umetničkih radova, koji prikazuju rat u Srbiji kroz skice, slike, litografije, postere i fotografije iz tog vremena.

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović je, otvarajući izložbu, istakao da su se Srbija i Australija borile kao saveznici u oba svetska rata i da se „ovih neraskidivih veza upravo kroz izložbu sećamo“. Ukazao je na brojne žrtve koje je Srbija pretrpela u Prvom svetskom ratu i da ćemo uvek biti zahvalni onima koji su dopreneli njenoj borbi za slobodu.

Potomci dvoje Australijanaca učesnika rata , u svojim vrlo emotivnim govorima, istakli su da su njihovi preci, sve do svoje smrti, gajili posebnu naklonost i divljenje prema Srbiji i srpskom narodu, što su preneli i na svoje potomke.

Pored ove izložbe privremenog karaktera, u Vojnom muzeju Južne Australije u Adelejdu i Vojnom i kolonijalnom muzeju u Mariborou (Kvinslend) pripremljene su i manje postavke stalnog karaktera, posvećene Australijancima iz tih država, koji su se u Prvom svetskom ratu borili uz srpsku vojsku.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

U okviru projekta „Letnji kamp srpskog kao zavičajnog jezika“ Akademska srpska asocijacija poziva pripadnike srpske dijaspore starosti od 18 do 22 godine da se prijave na letnji kamp srpskog kao zavičajnog jezika. Letnji kamp će trajati od 11. 7. 2022.  do 17. 7. 2022. godine u Nišu. Prijava traje do 28. 5. 2022. godine.

Pod pokroviteljstvom Uprave za saradnju sa dijsporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije nastavlja se sa popularizacijom srpskog jezika, istorije, kulture i tradicije u dijaspori i regionu. Cilj projekta je učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao i povezivanje mladih iz svih krajeva sveta, i to putem časova srpskog kao zavičajnog jezika.

Letnji kamp srpskog kao zavičajnog jezika predstavlja jedinstvenu priliku da učesnici uče i usavršavaju srpski jezik u jedinoj akreditovanoj školi srpskog kao zavičajnog jezika od strane Agencije za kvalifikacije i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Repuvlike Srbije. Nakon završetka kampa učesnici će dobiti potvrde o učešću na letnjem kampu, koje izdaje Akademska srpska asocijacija.

Učesnici će pored učenja i usavršavanja srpskog kao zavičajnog jezika moći da se druže sa vršnjacima iz svih krajeva sveta i Srbije. Takođe, učiće o srpskoj istoriji, kulturi i tradiciji kroz različite radionice (istorijska, folklorna, sportska, radionica starih zanata, itd.), a takođe će se upoznati sa znamenitostima Niša i okoline.

Broj mesta je ograničen. Prvih 10 prijavljenih učesnika imaće besplatan smeštaj i hranu (3 obroka dnevno), dok će programski sadržaj biti finansiran kroz donacije samih učesnika. Za više informacija možete se obratiti Akademskoj srpskoj asocijaciji na imejl adresu asasocijacija@gmail.com, ili putem Vibera na broj telefona +381 64 2331666.

Svi zainteresovani mogu da popune prijavu direktno na sajtu https://asasocijacija.com/prijava-ucenika-za-letnji-kamp-srpskog-kao-zavicajnog-jezika/ ili da sa istog sajta skinu obrazac prijave i pošalju na imejl: asasocijacija@gmail.com sa naslovom ,,Prijava – letnji kamp”.

U utorak, 12. aprila 2022. godine, Njegovo Preosveštenstvo Episkop australijsko-novozelandski g. Siluan primio je u svojoj rezidenciji u Kabramati ambasadora Republike Srbije u Australiji Radeta Stefanovića.
Ambasador se zahvalio na toploj dobrodošlici, izrazio zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom Ambasade Republike Srbije sa Mitropolijom srpske pravoslavne crkve i istakao da je zajednički rad dve institucije od presudne važnosti za očuvanje i negovanje srpskog jezika, kulture i tradicije naše zajednice. Sagovornici su se, u dužem razgovoru, osvrnuli na položaj i potrebe pripadnika srpske zajednice na ovim prostorima, te razmotrili zajedničke planove za dalju saradnju.
Episkop Siluan je poželeo dobrodošlicu ambasadoru Stefanoviću u ime sveštenstva i vernika Srpske pravoslavne crkve u Australiji i Novom Zelandu i poželeo mu svaki uspeh u daljem radu.  Istakao je da se raduje budućoj saradnji sa Ambasadom i ambasadorom lično, ocenjujući da je to od izuzetne važnosti za dobrobit našeg naroda na petom kontinentu.

U ponedeljak, 11. aprila 2022. godine, ambasador R.Srbije u Komonveltu Australije Rade Stefanović govorio je za „SBS radio“ na srpskom jeziku, što je njegov prvi intervju nakon predaje akreditivnih pisama generalnom guverneru Dejvidu Harliju.
Ambasador Stefanović osvrnuo se na brojna pitanja od interesa za našu zajednicu na petom kontinetu. Istakao je da, uprkos prisutnom „negativnom sentimentu u odnosima između dva naroda“ koji je bio prouzrokovan tretmanom N.Đokovića u Australiji, za to objektivno nema razloga, s obzirom da su međuljudski odnosi dva naroda istorijski uvek bili dobri i pozitivni. S toga, jedan od prvih kratkoročnih zadataka, kako je naveo, biće upravo da se popravi ta slika i imidž Srbije i Srba u Australiji, ali i obratno.
Ambasador Stefanović je očuvanje veza između matice i dijaspore označio kao jedan od prioriteta u budućem radu i istakao da će se truditi da održava redovne kontakte sa predstavnicima naše zajednice širom Australije, iako je broj aktivnih udruženja, na žalost, poslednjih nekoliko godina značajno smanjen. U tom smislu, izneo je očekivanje da će do kraja godine biti u prilici da poseti sve australijske savezne države, kojom prilikom će se sresti sa predstavnicima australijskih institucija, privrednicima, kulturnim radnicima, ali i predstavnicima Srba koji tamo žive.
Naglasio je da su vrata naših DKP uvek otvorena za svakog našeg građanina, kao i da smo spremni da saslušamo svaki predlog i inicijativu naše zajednice. Posebno se osvrnuo na projekat izgradnje DK kompleksa Republike Srbije u Kanberi, kao i na velike mogućnosti za saradnju u oblasti ekonomije, pozivajući privrednike našeg porekla da aktivnije uzmu učešće. Detaljno je informisao o ekonomskim uspesima Republike Srbije, investicijama i infrastrukturnim projektima u poslednjih nekoliko godina, kao i aktuelnim ekonomskim pokazateljima, ocenjujući da su makroekonomska i finansijska stabilnost, uz strukturne reforme, stvorile povoljan ambijent za investicije - gde vidi šansu i za našu dijasporu u Australiji, ali i za naše australijske partnere.
Kompletan intervju je dostupan na sledećem linku: https://www.sbs.com.au/language/serbian/audio/interview-serbian-ambassador-to-canberra-mr-rade-stefanovic

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije donelo je Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u region I matične države i dijaspore, а po konkursima koji su bili otvoreni od 23. februara do 09. marta 2022. godine.
Uvid u donetu odluku možete izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i  Srbima u regionu:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs

Ambasador Republike Srbije u Komonveltu Australija Rade Stefanović predao je 01.04.o.g,  akreditivna pisma generalnom guverneru Komonvelta Australija Dejvidu Harliju, čime je zvanično preuzeo dužnost ambasadora u ovoj državi.

Ambasador je preneo pozdrave predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i želje za nastavak razvoja bilateralnih odnosa između Srbije i Australije. Izrazio je želju da razvijamo svestrane odnose i saradnju u svim oblastima od zajedničkog interesa.

Tokom ceremonije predaje akreditiva, ambasador Stefanović pozdravio je počasni stroj australijske federalne garde.

Generalni guverner D.Harli poželeo je ambasadoru Stefanoviću dobrodošlicu, ugodan boravak i uspeh u njegovom diplomatskom radu u Australiji.

Svečana ceremonija predaje akreditivnih pisama održana je u „Kući guverenera“ u Kanberi.

Poštovani,
zbog nedovoljnog broja prijavljenih birača, u Australiji neće biti otvoreno biračko mesto na predstojećim izborima.
Republička izborna komisija objavila je Odluku o određivanju biračkih mesta u inostranstvu, sa linka ispod možete preuzeti dokument:

https://www.rik.parlament.gov.rs/dokumenta/41985/document-type-1/election-round-0/additional-document-0/municipality-id-0/election-station-0

Obaveštavamo sve zainteresovane glasače da su informacije o glasanju u inostranstvu na predstojećim parlamentarnim i predsedničkim izborima u Republici Srbiji dostupne na sajtu Republičke izborne komisije:

https://youtu.be/ILUUF9Jk4eE?list=TLGG6SJoYpuktncxMDAzMjAyMg

Podsećamo, rok za prijavu birača je 12. mart 2022. godine (do ponoći po lokalnom vremenu u Republici Srbiji).

Prijave slati na sledeće adrese:

Ambasada Republike Srbije u Kanberi: srb.emb.australia@mfa.rs

Generalni konzulat Republike Srbije u Sidneju: srb.cons.sydney@mfa.rs

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore, koji će trajati od 23. februara do 09. marta 2022. godine.

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj:
1) upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta;
2) unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:
www.mfa.rs
www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

 

Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, doneo je Odluku o raspisivanju izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije i isti su zakazani za 03. april 2022. godine.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) izdalo je obaveštenje za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na predstojećim izborima.
Birači koji imaju boravište u Australiji mogu, preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije (Ambasada u Kanberi i Generalni konzulat u Sidneju) najkasnije do ponoći 12. marta 2022. godine – lokalno vreme u Republici Srbiji ), podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.
Obrazac zahteva za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti ovde. Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.
Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.
Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.
Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak (možete preuzeti ovde), istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.
Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte ili pasoša na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/
Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.
Uz popunjen i potpisan zahtev, potrebno je diplomatsko – konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu dostaviti (lično, redovnom poštom ili na e-mail: srb.emb.australia@mfa.rs ili srb.cons.sydney@mfa.rs) i kopiju nekog od važećih identifikacionih dokumenta Republike Srbije (pasoš ili lična karta).
U slučaju potrebe za dodatnim pojašnjenjima po pitanju ostvarenja vašeg biračkog prava tokom predstojećeg referenduma u Srbiji, možete kontaktirati Ambasadu u Kanberi ili Generalni konzulat u Sidneju.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

"Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime i prezime birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je sinoć sa premijerom Australije Skotom Morisonom.
Brnabić i Morison su u telefonskom razgovoru razmenili sve informacije o trenutnoj situaciji u vezi sa najboljim teniserom sveta Novakom Đokovićem, kome je australijski sud juče odobrio ulazak u tu zemlju.

Premijerka Srbije je zatražila da Đoković ima fer tretman od strane australijskih vlasti i da se poštuju sva njegova prava,  istakavši pritom važnost uslova za fizičku pripremu za predstojeće takmičenje, s obzirom na to da njemu prethodnih dana nije bilo dozvoljeno da trenira, a turnir u Melburnu počinje ovog vikenda.

Ona je takođe uputila molbu Morisonu da budu u direktnom kontaktu u narednim danima i da sve informacije Vlada Srbije i Vlada Australije razmenjuju direktno.

Premijer Australije je ovaj predlog prihvatio, pri čemu je postignut i dogovor o tome da oni ponovo razgovaraju u narednim danima.

Brnabić je zamolila svog australijskog kolegu da učini sve što je u njegovoj moći kako bi Novak Đoković imao ljudski i dostojanstven tretman sve vreme trajanja njegovog boravka u Australiji.

Predsednica Vlade je naglasila da je Republika Srbija u potpunosti spremna da pruži sve garancije Australiji ukoliko su one potrebne.

Izvor/foto: www.srbija.gov.rs

Ambasadoru Australije u Srbiji Danijelu Emeriju danas je u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije iskazan usmeni protest zbog nedoličnog tretmana kojem je u Melburnu izložen najbolji teniser sveta i državljanin Srbije Novak Đoković.

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović izrazio je očekivanje da će ambasador Emeri uložiti lične napore kako bi Đokoviću bilo omogućeno da u smeštaju koji je adekvatan za sportistu njegovog ranga sačeka donošenja sudske odluke o tome da li može da boravi na tlu Australije.

Srbija, prema njegovim rečima, ne želi ni na koji način da utiče na predstojeću odluku australijske sudske vlasti, ali da očekuje da izvršne vlasti te zemlje, u duhu dobrih bilateralnih odnosa Australije i Srbije, a u skladu sa svojim nadležnostima, dozvole Đokoviću da Božić provede u boljem smeštaju.

Starović je naglasio da u srpskoj javnosti postoji snažan utisak da je Đoković protiv svoje volje žrtva političke igre i da je namamljen da doputuje u Australiju kako bi potom bio ponižen. 

Državni sekretar Starović je istakao da Novak Đoković nije kriminalac, terorista ili ilegalni migrant, ali da je tako tretiran od strane australijskih vlasti, što izaziva razumljivo ogorčenje njegovih navijača i građana Srbije.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije juče je ovim povodom uputilo protestnu notu Ambasadi Australije u Beogradu, a Ministarstvu inostranih poslova i trgovine Australije upućena je protestna nota naše ambasade u Kanberi.

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.

 

Predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije, Ivica Dačić, potpisao je Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je zakazan za 16. januar 2022. godine.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) izdalo je obaveštenje za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na republičkom referendumu.
Birači koji imaju boravište u inostranstvu mogu, preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 25. decembra 2021. godine), podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.
Obrazac zahteva za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti ovde. Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.
Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.
Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.
Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak (možete preuzeti ovde), istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.
Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/
Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.
Uz popunjen i potpisan zahtev, potrebno je diplomatsko – konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu dostaviti (lično, redovnom poštom ili na e-mail) i kopiju nekog od važećih identifikacionih dokumenta Republike Srbije (pasoš ili lična karta).
U slučaju potrebe za dodatnim pojašnjenjima po pitanju ostvarenja vašeg biračkog prava tokom predstojećeg referenduma u Srbiji, možete kontaktirati Ambasadu u Kanberi ili Generalni konzulat u Sidneju.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ambasadorom Australije Danijelom Džozefom Emerijem.

Selaković je konstatovao pozitivan trend u političkom dijalogu i saradnji dve zemlje, ukazavši da bi dodatni zamajac našim odnosima pružile posete na visokom i najvišem nivou.

Istakao je da posebnu sponu našim odnosima daje brojna srpska dijaspora u Australiji, napominjući da je ona značajan potencijal za jačanje saradnje dve zemlje.

Kada je reč o ekonomskoj saradnji, ministar je ukazao da postoji veliki, neiskorišćeni prostor za intenziviranje, naročito u obimu trgovinske razmene, daljem rastu našeg izvoza i podsticanju priliva novih investicija na naše tržište. Kao dobar primer, Selaković je izdvojio saradnju dvadesetak srpskih kompanija sa Australijom u IT sektoru.

Takođe, ministar je preneo spremnost Srbije za unapređenje saradnje u privrednoj, naučno-tehnološkoj, kulturnoj, prosvetnoj i sportskoj sferi.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije donelo je 29. oktobra 2021. godine Odluku o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u objavljenu odluku, kao i u spisak svih pristiglih prijava, možete ostvariti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.rs/ 
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se, u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatije za mir, a 24. aprila 2019. godine smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.

Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić.

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini put ka individualnom i kolektivnom prosperitetu.

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Beograd,
11. oktobar 2021. godine

Izvor: www.predsednik.rs
Foto Predsedništvo/Dimitrije Goll

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije donelo je Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u region I matične države i dijaspore.
Uvid u donetu odluku možete izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i  Srbima u regionu:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas akreditivna pisma novog ambasadora Australije Danijela Emerija, kome je, uz dobrodošlicu, izrazio nadu da će saradnja dveju zemalja u budućnosti biti još bolja.

Predsednik Vučić i ambasador Emeri su se saglasili da je neophodno da Srbija i Australija nastave da intenziviraju kontakte, kako bi bio dat impuls saradnji u različitim oblastima. Posebno su istakli mogućnosti za snažnije ekonomske veze. Ambasador Emeri je istakao da raste interes rudarskih kompanija iz Australije za poslovanje u Srbiji.

Dvoje sagovornika su istakli da brojna srpska zajednica u Australiji ima važnu ulogu u povezivanju dveju zemalja.

Predsednik Vučić i ambasador Emeri su razgovarali i o globalnim pitanjima, u koja je uključena Australija.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs
 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije donelo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore -  podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori, a po konkursu koji je bio otvoren od 22. jula do 6. avgusta 2021. godine.

Uvid u donetu odluku možete izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i  Srbima u regionu:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!

Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorkom Australije u Srbiji Rut Karis Stjuart, koja završava svoj mandat, o aktuelnim bilateralnim odnosima dveju zemalja, ekonomskoj saradnji i mogućnostima zajedničkog projektnog angažovanja.
Brnabić je istakla da su odnosi Srbije i Australije dobri, ali da očekuje da će, nakon krize koju je prouzrokovala epidemiološka situacija, biti dodatno intenzivirani i politički kontakti.
Predsednica Vlade je ukazala na to da postoje brojne mogućnosti za zajedničke projekte i unapređenje ekonomskih odnosa,  pri čemu je izrazila očekivanje da će australijske kompanije iskoristiti potencijale koje Srbija nudi i investirati na našem tržištu.
Premijerka je izrazila zahvalnost ambasadorki Stjuart na ličnom doprinosu unapređenju bilateralne saradnje tokom mandata u Srbiji i poželela joj i u budućnosti mnogo uspeha na profesionalnom i ličnom planu.
Stjuart je naglasila da je Srbija velika šansa za australijske kompanije i da naporima u sprovođenju reformi i modernizaciji država šalje pozitivne signale stranim investitorima.
Ona je izrazila očekivanje da će ovakve pozitivne promene uticati i na povećanje broja australijskih kompanija na srpskom tržištu.
Rudarski sektor je prepoznat kao primaran za ulagače iz Australije, navela je Stjuart i dodala da u budućnosti očekuje veće investicije i značajniju saradnju dveju država u ovoj oblasti.
Na sastanku je istaknuto da je brojna srpska dijaspora u Australiji važna spona dveju država i značajan pokretač za dalje unapređenje međudržavnih odnosa.
Ambasadorka je čestitala Srbiji na veoma uspešnoj nabavci vakcina i dobroj organizaciji imunizacije, pri čemu je iznela očekivanje da ćemo, zahvaljujući vakcinaciji stanovništva i dobrim epidemiološkim merama, uskoro prevazići trenutnu epidemiološku krizu.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas u oproštajnu posetu ambasadorku Australije Rut Stjuart i zahvalio joj na predanom radu na unapređenju odnosa dveju zemalja.

Predsednik Vučić i ambasadorka Stjuart su izrazili nadu da će svet uskoro prevazići prepreke koje je nametnula pandemija KOVID-19, te da će Srbija i Australija nastaviti da intenziviraju kontakte, kako bi bio dat impuls saradnji u različitim oblastima. Posebno su istakli mogućnosti za snažnije ekonomske veze, navodeći primer sektora informacionih tehnologija, kao i sektora rudarstva. Ambasadorka Stjuart je istakla da raste interes rudarskih kompanija iz Australije za eksploataciju u Srbiji.

Predsednik Vučić je zahvalio na podršci Australije evropskom putu Srbije.

Dvoje sagovornika su istakli da je brojna srpska zajednica u Australiji važan činilac u povezivanju dveju zemalja.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, zajedno sa potpredsednicom Vlade i ministarkom kulture i informisanja Majom Gojković i direktorkom Muzeja afričke umetnosti Marijom Aleksić, otvorio je izložbu „Nesvrstani svet“ i tom prilikom najavio niz manifestacija koje će Srbija organizovati u sklopu obeležavanja 60. godina od nastanka Pokreta nesvrstanih zemalja.
Selaković je posebno naglasio važnost skupa koji će biti organizovan 11. i 12. oktobra u našem glavnom gradu na kojem će učestvovati visoki zvaničnici iz afričkih, azijsko-pacifičkih i južnoameričkih zemalja.

„Za Republiku Srbiju je izuzetna čast što će imati priliku da naše tradicionalne prijatelje ugosti upravo u Beogradu, imajući u vidu istorijsku simboliku naše prestonice kao svojevrsnog rodnog mesta Pokreta, gde je održan i prvi Samit Pokreta nesvrstanih i na kojem su potvrđeni tek uspostavljeni principi iz Bandunga“, istakao je ministar.
Selaković je napomenuo i istorijsku ulogu Pokreta, ukazujući da je dugi niz godina predstavljao „alternativni glas“ velikog broja zemalja u periodu međublokovskih podela, doprinosio očuvanju mira i smirivanju tenzija, kao i odbrani univerzalnih principa sadržanih u Povelji Ujedinjenih nacija. Dodao je da su osnovne ideje Pokreta - mir, solidarnost, ravnopravnost, poštovanje suvereniteta zemalja, ravnomerni ekonomski i socijalni razvoj i danas više nego aktuelne.

Prema njegovim rečima, nesvrstani su se zapravo borili da budu svoji i da se ponašaju u skladu sa željom svojih slobodoljubivih naroda.
Ministar se osvrnuo na nedavnu posetu afričkom kontinentu rekavši da je u susretima sa zvaničnicima više afričkih zemalja imao priliku da se uveri u iskreno i tradicionalno prijateljstvo koje te zemlje gaje prema Srbiji, kao što je to bio slučaj i sa nekadašnjom Jugoslavijom.

Šef srpske diplomatije istakao je da će naša zemlja nastaviti da jača diplomatsko prisustvo i u Africi i u svuda gde žive naši nesvrstani prijatelji.
„Ponosan sam na naše istorijske veze, ne samo sa afričkim, već i sa drugim članicama Pokreta, sa kojima želimo da produbljujemo veze i saradnju i gradimo neke nove mostove“, poručio je ministar.
Selaković je svoje izlaganje završio ukazavši na značaj Muzeja afričke umetnosti, jedinog antikolonijalnog muzej u Evropi, koji je simbol prijateljskih odnosa nesvrstanih zemalja Afrike i nesvrstane Jugoslavije.

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković doneo je 02. avgusta 2021. godine Odluku kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:
- organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
- udruženje čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
- diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,
- crkve i verske zajednice,
- predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Uvid u raspisani javni poziv, koji je otvoren od 03. do 12. avgusta 2021. godine, možete izvršiti na sledećim linkovima:
https://www.mfa.gov.rs/
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

 Ministarstvo spolјnih poslova Republike Srbije raspisalo je 19. jula 2021. godine konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Konkursi su otvoreni do 6. avgusta 2021. godine.

Više informacija je dostupno na:

https://www.mfa.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković obratio se danas na Ministarskoj konferenciji Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ) i tom prilikom je uputio poziv predstavnicima članica da se okupe u Beogradu, 11. i 12. oktobra, kada će biti obeležena 60. godišnjica od održavanja prve Konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine.

Selaković je učesnike konferencije obavestio da će ovaj važan jubilej nesvrstanih Srbija organizovati zajedno sa Azerbejdžanom - aktuelnim predsedavajućim PNZ.

U svom obraćanju Selaković je podsetio da su nekadašnja Jugoslavija i predsednik Tito, kao koosnivači Pokreta, dali svoj doprinos stvaranju vizije drugačijeg sveta, a da je Srbija, kao jedna od naslednica Jugoslavije, ponosna na taj deo svoje istorije.

„Duh nesvrstanosti počiva na ravnopravnosti, slobodi, trajnom miru, suverenoj jednakosti država i miroljubivoj saradnji svih naroda, a to su vrednosti utkane i u državotvorne temelje Srbije“, poručio je ministar.

Selaković je rekao da je Pokret nesvrstanih kroz čitavu svoju istoriju bio svetionik slobode svima onima koji su tražili pravo na postojanje i prosperitet u svetu u kojem je često vladala, ne sila zakona, već zakon sile. Ocenio je da se i danas nalazimo u vremenima ozbiljnih globalnih izazova u kojima Pokret ima priliku da reafirmiše svoje slobodarske tradicije i zalaganje za svet jednakih.

„Srbija će, kao vojno neutralna i politički samostalna država, davati svoj najiskreniji doprinos takvim ciljevima Pokreta. Nadamo se da ćemo jačanjem međusobnih veza i saradnje, kao grupa država i naroda koje vezuju iste vrednosti i interesi, osnažiti i zajednički kapacitet da se suočimo sa izazovima sutrašnjice. A izazovi su već pred nama“, istakao je Selaković.

Ministar je naglasio da bi međunarodno pravo trebalo da bude stub političke i bezbednosne arhitekture sveta i dodao da Srbija poštuje zalaganje članica Pokreta za ciljeve i principe Povelje UN.

„Mnoge članice ovog pokreta svesne su da upravo insistiranjem na međunarodnom pravu rade u svoju korist i u korist očuvanja regionalne i globalne stabilnosti“, ukazao je ministar.

Selaković je rekao i da je pandemija Kovid-19 jasno pokazala da su nejednakost, nedostatak solidarnosti i empatije u svetu na najgrublji način postali jako očigledni.

„Srbija večno zahvalna svim zemljama među vama, poput Azerbejdžana, koje su nam pomogle u teškom vremenu. Mi smo kasnije produžili taj lanac solidarnosti tako što smo vakcine učinili dostupnim, ne samo svojim državljanima, već i drugima u regionu. Podržali smo svoje susede sa verom da je solidarnost najbolje ulaganje u zajedničku budućnost“, zaključio je ministar.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

Obaveštavamo da svi građani Srbije, kao i dijaspora, mogu od danas glasati za srpsku naučnicu Gordanu Vunjak-Novaković, koja je u finalu prestižne Evropske nagrade za pronalazače nominovana u kategoriji Životno delo za inovativni doprinos u biomedicini. Pobednike u 5 kategorija bira nezavisni međunarodni žiri, a javnost odlučuje ko će dobiti Nagradu publike. Glasanje je jednostavno i otvoreno za sve građane i dijasporu do 17. juna na stranici u nastavku teksta.

Profesorka Vunjak-Novaković se dve decenije bavi istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji. Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo. Trenutno istražuje i da li bi njihova tehnologija mogla da pomogne i oporavku pluća oštećenih usled zarazne bolesti COVID-19.

Gordana Vunjak-Novaković je profesorka Univerziteta Kolumbija u Njujorku, članica SANU i prva Srpkinja i žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD. Ugledna naučnica je i kreativni ambasador Srbije u okviru Saveta za kreativne industrije pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je profesorku Vunjak-Novaković 2020. godine odlikovao Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije i njenih građana i postignute izuzetne rezultate u oblasti medicinskih nauka i biomedicinskog inženjerstva kao jednog od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života.

https://popular-prize.epo.org/i/i/gordana-vunjak-novakovic-rs/?fbclid=IwAR1Ncs8Sh3TZJXZMGkQpvyIJRea904GEKpA6VCNX0xaPetmC8_vifFhA_74#inventor-gordana-vunjak-novakovic-rs

U Republici Srbiji počela je primena on-line aplikacije za izdavanje viza D-za zapošlјavanje. Viza D omogućava ulazak u Republiku Srbiju i boravak između 90 i 180 dana. Takođe omogućava regulisanje privremenog boravka u Srbiji.

Ako ste sigurni da ispunjavate uslove za vizu D – za zapošlјavanje i imate sve potrebne dokumente, možete podneti zahtev elektronskim putem, na sledećem linku: https://econsulate.gov.rs/

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.

U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.        

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.   

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.         

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.        

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,     

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?        

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.  

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.

 

Izrada On-line aplikacije za podnošenje zahteva za izdavanje viza D nalazi se u završnoj fazi i nakon njenog puštanja u rad podnosioci zahteva za D vizu, po osnovu zapošljavanja, moći će da elektronskim putem popune zahtev i prilože potrebna dokumenta i dokaz o uplaćenoj taksi, što će strankama olakšati  proceduru podnošenja zahteva i doprineti efikasnosti samog postupka.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol

 

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava "Mesec Frankofonije". Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je pripremilo bogat program, a Ambasada R.Srbije u Kanberi vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku. Kliknite na sliku ispod.

La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communauté francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie a préparé un vaste programme et L’Ambassade de la République de Serbie à Canberra vous invite à découvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français. cliquez sur l'image ci-dessus.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. 

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Izvor: SPC

U prisustvu mnogobrojnih zvanica iz političkog i društvenog života Australije, kao i predstavnika srpske zajednice, na čelu sa episkopom australijsko-novozelandskim Siluanom, u svečanoj sali "Doksajd" u sidnejskom Darling Harboru je intoniranjem državnih himni Australije i Srbije, u nedelju uveče otvoren banket povodom Dana državnosti Republike Srbije.

SBS Serbian/Branko Cvetojevic

Federalnu vladu Australije predstavljao je novoimenovani ministar za imigraciju Aleks Hok, a specijalni izaslanik premijerke Novog Južnog Velsa Gledis Beredžiklijan bio je poslanik Piter Sidgrivs. Iz Parlamenta Novog Južnog Velsa prisustvovao je i Pol Linč, predstavnik za opštinu Liverpul, dok je u ime poslanika za sedište Fauler Krisa Hejza bio njegov saradnik Aleks Glumac. Gradsku vlast Sidneja predstavljao je odbornik u gradskom veću Robert Kok.
Ambasadu Republike Srbije predstavljala je otpravnica poslova Ivana Isidorović, koja se našla u ulozi svojevrsnog domaćina manifestacije, pošto je banket organizovan u saradnji ambasade i Srpske pravoslavne omladine Australije (SOYA). Iz diplomatskih krugova, svečanosti je prisustvovala i prva savetnica u ambasadi Bosne i Hercegovine Zorica Zirojević.

SBS Serbian

SOYA je kao organizator tradicionalnog Srpskog festivala u Darling Harboru nedavno bila primorana da zbog aktuelne situacije s pandemijom i restriktivnim merama, otkaže ovogodišnje izdanje Festivala. Međutim, omladina iz ove organizacije nije želela godina prođe bez obeležavanja srpske kulture i tradicije u centru Sidneja. Stoga je i doneta odluka da umesto Festivala bude upriličen svečani banket povodom 15. februara, Dana državnosti i praznika Sretenje.
Izvor: https://www.sbs.com.au/language/serbian/audio/serbian-statehood-day-marked-in-sydney-with-banquet
Video: https://www.youtube.com/watch?v=fHEFUb2b_F4

Republika Srbija danas proslavlja Dan državnosti.

Video poruku koju je, tim povodom, pripremilo  Ministarstvo spoljnih poslova možete videti ovde: https://www.youtube.com/watch?v=exMFGdvuetQ&ab_channel=MFAoftheRepublicofSerbia

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.
„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Beograd,
7. februar 2021. godine

 

27. januara 2021. godine je zvaničnom ceremonijom otvaranja počeo sa radom Koledž Svetog Save u sidnejskom predgrađu Varovil. Otvaranje prve srpske škole na Petom kontinentu predstavlja istorijski dan za Srpsku pravoslavnu crkvu i srpsku zajednicu, po rečima prisutnih. Ceremoniju svečanog otvaranja koledža, pored Njegovog preosveštenstva episkopa australijsko-novozelandskog gospodina Siluana, predvodila je premijerka Novog Južnog Velsa Gladis Beredžiklijan, uz prisustvo prvih đaka, njihovih roditelja, kao i zvanica iz političkog vrha Novog Južnog Velsa, sveštenstva srpske, grčke, ruske i antiohijske crkve, otpravnika poslova a.i. Ambasada Republike Srbije i Bosne i Hercegovine u Kanberi i srpske zajednice. Ceremonija je bila zatvorena za javnost zbog restriktivnih mera koje je uvela država tokom pandemije virusa korona, ali će članovi srpske zajednice ipak imati priliku da pogledaju imanje i zgradu koledža tokom tzv. „otvorenih dana“ u narednom periodu.

"Želela bih da kažem da mi je istinska čast i zadovoljstvo da sam danas ovde. Pozdravljam vaša preosveštenstva, poštovane sveštenike, moje parlamentarne kolege, članove srpske zajednice u Australiji i zahvaljujem se episkopu Siluanu na toplom dočeku", rekla je premijerka Beredžiklijan na početku svog govora, i istakla da je „snaga naše zajednice u tome što je čine ljudi koji su došli sa svih strana sveta i koji su dali ogroman doprinos uspehu našeg društva."
"Takođe moram da priznam da zbog mog ličnog porekla, koje ima korene u pravoslavlju, i činjenice da sam kuma prekrasnoj srpskoj deci (četvoro srpske dece), osećam bliskost ovoj zajednici i znam koliko je teško da se san pretoči u stvarnost, a danas smo svedoci da je san koji je započeo 2004. pretočen u realnost."
"Sveti Sava je transformisao ne samo pravoslavnu tradiciju u Srbiji, već je doneo prosvetljenje i reformisao kulturu iz XII i XIII veka. Uspešne generacije australijske dece, koja sa ponosom nose srpsko nasleđe, i čak i dece koja nisu srpskog porekla, će pohađati ovu predivnu školu i dobiti stabilno obrazovanje“, rekla je ona.

“Koledž Svetog Save biće jedinstvena nit srpske zajednice, utkana u tapiseriju različitosti multikulturalne Australije,“ poručio je episkop australijsko-novozelandski gospodin Siluan i rekao da „je ova konekcija crkve i škole model koji nam je dao Sveti Sava“. Podsetio je da je kamen temeljac ovog zdanja postavljen još 2005. godine, a zemljište na kome se nalazi osveštao je patrijarh Pavle tokom boravka u Australiji 2004. godine. Deci i roditeljima se obratio rečima „Ova škola je sada vaš dom. Želim vam blagosloven put. Neka vas Sveti Sava čuva i štiti u vašem budućem životu“.

Više detalja može se naći na sajtu SBS radija na srpskom jeziku koji je medjski ispratio ovaj događaj: https://www.sbs.com.au/language/serbian/first-serbian-college-in-australia-st-sava-college

 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

https://twitter.com/MFASerbia/status/1354114539248300032?s=09

https://youtu.be/_Wt14zD4nDQ

Izvor: Tanjug

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.

Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.

Izvor: Politika

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini, koji će trajati do 09. marta 2021. godine.

Tekstovi konkursa i prateći prijavni obrasci mogu se naći na internet stranici  Ministarstva kulture i informisanja: www.kultura.gov.rs

Za dodatne informacije o konkursu, zainteresovani mogu da kontaktiraju Mladena Veskovića putem elektronske pošte: mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili na telefon: +381 11 3398026.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.
Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.
"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd,
12. januar 2021. godine

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

Izvor: Tanjug

 

 Novogodišnju video-čestitku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije možete pogledati na adresi:

https://www.youtube.com/watch?v=pn7m-JUXf2A

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra. Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save.

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.

 Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Beograd,

24. decembar 2020. godine

 Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu.

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd, 23. decembar 2020.

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.

Udruženje novinara Srbije (UNS), pod podrškom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima i regionu Ministarstva spoljnih poslova, organizovaće, 29. decembra 2020. godine, Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu. Konferencija će, zbog pandemije Kovid 19, biti održana preko ZOOM aplikacije.

Tema Desete konferencije će biti rad medija, organizacija i rad udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom Kovid 19, te da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu.

U drugom delu Konferencije biće predstavljen UNS-ov sajt www.umrezavanje.rs pokrenut povodom Desete jubilarne Konferencije, sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.

Prijave za učešće na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu da pošalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs , do 17. decembra 2020. godine.

Ambasada Republike Srbije u Kanberi sa žaljenjem obaveštava da je povodom upokojenja Njegove Svetosti blaženopočivšeg, Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog Irineja, Vlada Republike Srbije donela odluku o trodnevnoj žalosti koja počinje 20. novembra 2020.

Knjiga žalosti biće, tim povodom, otvorena u Ambasadi Republike Srbije u Kanberi, 4 Bulwarra Close, O'Malley, ACT 2606, u periodu:

- Ponedeljak 23. novembar 2020. godine od 11,00-14,00 časova i
- Utorak, 24. novembar 2020. godine od 11,00-14,00 časova

Zbog ograničenja koja propisuju mere usled pandemije COVID-19, saučešća se mogu poslati i na e-mail adresu Ambasade Republike Srbije u Kanberi: embassy.canberra@mfa.rs

 

U uslovima pandemije korona virusa preporučuje se državljanima Republike Srbije koji neodložno moraju da putuju u inostranstvo da se prethodno detaljno informišu da li je moguće da se nameravano putovanje zaista i realizuje s obzirom da veliki broj zemalja je uveo ograničenja u pogledu ulaska i boravka stranih državljana, kao i da se uslovi često menjaju na dnevnoj bazi. Potrebno je da se bude dobro informisan o epidemiološkoj situaciji u zemlji, odnosno destinaciji na koju se putuje. Savetuje se oprez najvišeg stepena i potrebno je slediti preporuke i uputstva nadležnih organa Srbije, kao i zemlje u koju se putuje. Ovde možete naći načelne informacije o uslovima ulaska državljana Republike Srbije po zemljama.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, doneo je 08. jula 2020. godine Odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, po javnom pozivu koji je bio otvoren od 18. maja do 01. juna 2020. godine.

Na Konkursu za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu na osnovu Odluke o sufinansiranju odobreno je sufinansiranje za ukupno  232 projekta u ukupnom iznosu od 46 000 000,00 (slovima: četrdeset šest miliona) dinara (RSD).

Odluku o sufinansiranju projekata za region možete videti ovde.

Na Konkursu za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore na osnovu Odluke o sufinansiranju odobreno je ukupno 168 projekta u ukupnom iznosu od 46 000 000,00 (slovima: četrdesеt šest miliona) dinara (RSD).

Odluku o sufinansiranju projekata za dijasporu možete videti ovde.

Nijedan organ države ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kom se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za glasanje za predstojeće izbore.

Posebno je važno upozoriti javnost i sve građane da budu oprezni, jer je zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i Uputstvom za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Ta procedura podrazumeva podnošenje ličnog zahteva preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije koji te zahteve propisanim procedurama prosleđuju opštinskim odnosno gradskim upravama prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, nakon čega navedene uprave donose rešenje o upisu podatka u birački spisak da će birač na predstojećim izborima da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu.

Građani moraju biti oprezni kome ostavljaju svoje podatke budući da postoji mogućnost zloupotrebe istih.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, koji će trajati od 18. maja do 1. juna 2020. godine.

Sve informacije o konkursu mogu se naći na sledećem linku:
https://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-za-region-4/

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 18. maja do 1. juna 2020. godine.

Sve informacije o konkursu mogu se naći na sledećem linku:
https://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-za-dijasporu-3/

Predsednik Republike Srbije je 10.maja o.g. doneo Odluku o izmeni Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike (“Službeni glasnik PC”, broj 68/20), kojom je kao datum održavanja izbora određen 21. jun 2020. godine.

Republička izborna komisija (RIK), kao organ koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donela je rešenje 11.maja o.g. o nastavku izbornih radnji.

Takođe, RIK je donela Rokovnik za vršenje izbornih radnji prema kojem je utvrđeno da se zahtevi državljana R. Srbije za glasanje u inostranstvu primaju najkasnije do 30. maja 2020. godine (do ponoći, po lokalnom vremenu u R. Srbiji).

U skladu sa navedenim, Ambasada Republike Srbije u Kanberi nastavlja sa prijemom zahteva državljana Republike Srbije za glasanje u inostranstvu i procesuiranjem istih u skladu sa već ranije datim obaveštenjima.

Imajući u vidu mere Vlade Republike Srbije uvedene sa ciljem što bezbednijeg prevazilaženja društvene situacije nastale zbog epidemije COVID-19, a u cilju olakšavanja pristupa digitalnim sadržajima stanovnicima Republike Srbije, i posebno, korisnicima iz drugih zemalja, Ministarstvo kulture i informisanja predstavlja digitalne sadržaje nacionalnih ustanova kulture, dostupne na stranim jezicima. Tabelu sa sadržajima u digitalnom obliku (virtuelne ture, digitalni audio i video materijal, fotografije, tekstve, 3D skenirane objekte i dr) možete naći ovde (http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/digital-contents----serbian-cultural-institutions-2020)

Srpski filmovi

1. Pored mene (2015, Stevan Filipović, drama, 110 min)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=1314
Link: http://www.youtube.com/watch?v=hpKAFB9QUZc

2. Šišanje (2010, Stevan Filipović, drama, 98 min)
http://fcs.rs/en/films/film-database?page=film&id=169
Link: http://www.youtube.com/watch?v=tsH6IRftCEI

3. Šejtanov ratnik (2006, Stevan Filipović, fantastična komedija, 94 min)
http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=152
Link: http://www.youtube.com/watch?v=IgxT0TmisxE

Obaveštavamo sve zainteresovane da se, u skladu sa članom 5. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, koje je u Republici Srbiji na snazi od 15. marta 2020. godine, prekidaju sve izborne radnje u sprovođenju izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije koji su raspisani za 26. april 2020. godine.
Prekid navedenih aktivnosti trajaće dok traje vanredno stanje u Republici Srbiji, s tim što će se izborni proces, kao i rokovi za vršenje izbornih radnji, nastaviti u skladu sa odlukom o prestanku vanrednog stanja.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković doneli su 15. marta, u skladu sa Ustavom, Odluku o uvođenju vanrednog stanja. Odluka je istog dana stupila na snagu.

Granice Republike Srbije zatvorene su za sve strane državljane, sa izuzetkom akreditovanih članova osoblja stranih DKP i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članova njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata i stranih državljana koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji.

Građani Republike Srbije, kao i gore navedene kategorije stranih državljana, a koji ulaze u Republiku Srbiju, u obavezi su da budu u samoizolaciji od najmanje 14 dana, pod krivičnom odgovornošću. Ova mera će biti striktno kontrolisana i njeno kršenje biće najstrože sankcionisano.

Njima će pri ulasku u zemlju biti uručeno zakonski obavezujuće rešenje. Zaprećena zatvorska kazna za kršenje ove odredbe je do tri godine zatvora. Ovo je veoma važno kako bi se smanjilo kretanje građana, što je jedan od glavnih razloga za uvođenje vanrednog stanja u cilju sprečavanja širenja virusa COVID-19.

Kada je reč o građanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji dolaze iz Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke određuje se izolacija u trajanju od 28 dana.

Ove mere ne odnose se na:
• posade teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. U slučaju međunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju, boravak se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
• posade teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe. U slučaju nizvodne plovidbe, boravak u vodama Republike Srbije se ograničava na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
• vozopratno osoblje železničkih vozila koja ulaze u zonu graničnih stanica utvrđenih međudržavnim sporazumima;
• posade i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija ili su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;
• lica koja su dobila saglasnost za ulazak u Republiku Srbiju od radnog tela Vlade koje čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
• humanitarne konvoje pod obaveznom pratnjom ugovorene diplomatskim putem.

Imajući navedeno u vidu, sva diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije u inostranstvu obustaviće rad na prijemu zahteva za izdavanje viza za strance, osim gore navedenih kategorija, koji nameravaju da ulaze na teritoriju Republike Srbije.

Sve najnovije vesti možete pratiti na portalu Vlade Republike Srbije.
Na posebnom portalu Ministarstva zdravlja Republike Srbije detaljno je objašnjen postupak na graničnim prelazima pri ulasku putnika u Republiku Srbiju.

Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije biće održani 26. aprila 2020.godine.

Birači – državljani Republike Srbije – koji imaju boravište u inostranstvu i koji su upisani u jednistven birački spisak, mogu podneti zahtev preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije – u Australiji su to Ambasada u Kanberi i Generalni konzulat u Sidneju – najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (znači, najkasnije do 4. aprila 2020. godine), da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike Narodne skupštine glasati u inostranstvu. Napominjemo da će istog dana, 26. aprila, biti održani i lokalni i pokrajinski izbori, ali mogućnost ostvarivanja vašeg biračkog prava u inostranstvu odnosi se samo na izbore za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije (parlamentarne izbore).
U Australiji biračka mesta mogu biti otvorena u Ambasadi u Kanberi i u Generalnom konzulatu u Sidneju, a važan preduslov za to je da u propisanom postupku bude prijavljeno najmanje 100 zainteresovanih birača koji žele da ostvare svoje biračko pravo na tom biračkom merstu.
Naravno, uvažavajući specifičnosti Australije kao i važeće propise u vezi sa postupkom otvaranja biračkog mesta u inostranstvu, postoji mogućnost da biračko mesto bude otvoreno i na nekom dodatnom mestu, ali je i za takvu odluku neophodno da postoji minimum 100 zainteresovanih birača. Zainteresovanost za tu mogućnost treba da bude dokumentovana/obrazložena  pravovremeno (u skladu sa propisanim rokovima za pojedine predizborne radnje) i predstavljena Ambasadi i Generalnom konzulatu koji će o realnim pretpostavkama za otvaranje takvog biračkog mesta obavestiti Centralnu izbornu komisiju. 
Polazeći od napred navedenog, vidljivo je da je prvi korak provera da li je birač upisan u jedinstven birački spisak kao preduslov za ostvarenje prava da glasa u inostranstvu.
Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem jedinstvenog matičnog broja građana, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave– https://upit.birackispisak.gov.rs/
Ako ste ustanovili da se vaše ime, prezime i ostali podaci nalaze u spisku, potrebno je da podnesete Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu popunjavanjem obrasca koji možete preuzeti ovde. U obrascu treba da naglasite na kom biračkom mestu želite da ostvarite svoje pravo.
Ako tokom uvida u jedinstven birački spisak ustanovite da se vaši podaci ne nalaze u  spisku, za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zato je potrebno da podnesete Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, a obrazac možete preuzeti ovde.
Po dobijanju odgovora da je vaš zahtev za upis u jedinstven birački spisak pozitivno rešen, biće procesuiran i vaš zahtev za upis podatka o tome da ćete glasati u inostranstvu. Dakle, u tom slučaju, oba popunjena zahteva, treba podneti Ambasadi u Kanberi ili Generalnom konzulatu u Sidneju koji će ih dalje procesuirati.
Uz popunjenu i potpisanu izjavu/zahtev, potrebno je diplomatsko – konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu dostaviti (lično, redovnom poštom ili na e-mail) i kopiju nekog od identifikacionih dokumenta Republike Srbije (pasoš ili lična karta).
U slučaju potrebe za dodatnim pojašnjenjima po pitanju ostvarenja vašeg biračkog prava tokom predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji, možete kontaktirati Ambasadu u Kanberi ili Generalni konzulat u Sidneju.

 

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu i kulturne delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini, koji će trajati do 16. marta 2020. godine.

Tekstovi konkursa i prateći prijavni obrasci mogu se naći na internet stranici  Ministarstva kulture i informisanja: www.kultura.gov.rs

Za dodatne informacije o konkursu, zainteresovani mogu da kontaktiraju Mladena Veskovića putem elektronske pošte: mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili na telefon: +381 11 3398026.
 

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koji će trajati od 20. januara do 10. februara 2020. godine.

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj:
1) upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta;
2) unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Informacija o uslovima i načinu realizacije Konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore dostupna je na web stranici: http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Napomena: imajući u vidu da je u Republici Srbiji od 15. marta 2020. godine na snazi vanredno stanje, doneta je odluka da se gore pomenuti konkursi ponište, te da se novi konkursi raspišu po okončanju vanrednog stanja.

Obaveštavamo sve zainteresovane da su, 19. juna 2019. godine, donete odluke o sufinansiranju projekata namenjenih jačanju veza Srbije sa dijasporom i Srbima u regionu.

Rezultate konkursa možete pogledati na sledećim internet stranicama:

• Odluka o sufinansiranju projekata za dijasporu;
• Odluka o sufinansiranju projekata za region.

Поводом стравичног масакра у Крајстчрчу, Нови Зеланд, Председник Републике Србије Аакесандар Вучић упутио је 15. марта 2019. године телеграм саучешћа Генералном Гувернеру Новог Зеланда Мадам Петси Реди. 

Телеграм саучешћа је истим поводом упутио и Први потпредседник Владе и Министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић Заменику Премијера и Министру иностраних послова Винстону Петерсу. 

Амбасада Републике Србије и Канбери изражава најдубље саучешће породицама, родбини и пријатељима погинулих, а повређеним жели брзи опоравак и што скорији повратак својим породицама.

Поводом појединих крајње тенденциозних и злонамерних изјава и прилога у појединим јавним гласилима, као и поводом појединих крајње тенденциозних и злонамерних коментара на појединим друштвеним мрежама, Амбасада Републике Србије у Канбери подвлачи да нападач на недужне људе у џамијама на Новом Зеланду нема никакве везе са Србијом. Амбасада Републике Србије најоштрије осуђује злонамерне коментаре и крајње тенденциозне покушаје повезивања српске националне историје са оваквим стравичним злочином. 

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Konkurs je otvoren od 13. marta do 1. aprila 2019. godine.

Sve informacije  o konkursu i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći ovde.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Odeljenje za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije objavilo je Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu za 2019. godinu.
Konkurs je otvoren do 1. marta 2019. godine. Više informacija o uslovima konkursa dostupno je na internet prezentaciji Ministarstva kulture i informisanja.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sektor za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije raspisalo je Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2019. godini.
Konkurs je otvoren do 1. marta 2019. godine. Više informacija o uslovima i načinu konkurisanja dostupno je na internet prezentaciji Ministarstva kulture i informisanja.

U okviru aktivnosti u cilju trajnog rešavanja smeštaja Ambasade i Rezidencije Republike Srbije u Kanberi, Australija, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije raspisalo je 16. maja 2018. godine arhitektonsko-urbanistički konkurs za izbor idejnog rešenja za izgradnju kompleksa diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u Kanberi.
Konkurs je otvoren do 17. jula 2018. godine, do 15.00 časova.
Kompleks diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u Kanberi biće izgrađen na placu koji je zakupljen 28. februara 2018. godine na period od 99 godina i nalazi se u diplomatskoj četvrti Dikin (Deakin).
Kompletna konkursna dokumentacija dostupna je na sledećem linku:
http://www.mfa.rs/sr/index.php/o-ministarstvu/tenderi?lang=lat

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Konkurs je otvoren od 12. do 30. marta 2018. godine.

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj:
1) upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta;
2) unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Informacija o uslovima i načinu realizacije Konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore dostupna je na web stranici http://www.dijaspora.gov.rs/lat/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-organizacija-iz-dijaspore/.

Ambasada Republike Srbije u Kanberi i Generalni konzulat Republike Srbije u Sidneju vam stoje na raspolaganju za eventualne dodatne informacije u vezi sa postupkom konkurisanja i predaje projekata u skladu sa propozicijama Konkursa.

Decembar je mesec kada se uobičajeno vrši svojevrstan inventar ili sumiranje onog što je urađeno tokom tekuće godine, šta je bilo planirano prethodnog decembra a nije ispunjeno, ali i šta bi trebalo uraditi do narednog decembra. Neretko, decembar je i mesec kada se dovršavaju neki od ranije započetih poslova ili se bar traži prilika za to kako bi i godina u celini bila uspešnija.

Upravo u svetlu takvih sumiranja i planiranja, veliko mi je zadovoljstvo, i to iskreno želim da podelim sa svima Vama, što 2017. godinu možemo da opišemo kao jednu od najznačajnijih kroz više decenija u pogledu razvoja bilateralnih odnosa Srbije i Australije.

- Pre svega, u 2017.godini obnovljen je i intenziviran politički dijalog na ministarskom nivou: u posetu Republici Srbiji, 13. i 14. jula boravila je ministar inostranih poslova Australije Džulija Bišop, što je bila prva poseta na tom nivou Beogradu nakon 33 godine; nešto ranije ove godine, 3. marta, Beograd je posetila i ministar Končеta Fieravanti-Vеls. Početkom maja ove godine održane su u Kanberi bilateralne političke konsultacije na nivou pomoćnika MIP (delegaciju MSP je predvodio pomoćnik za bilateralnu saradnju, ambasador Goran Aleksić). Bile su to prve ikada organizovane političke konsultacije koje su označile punu konsolidaciju odnosa dve zemlje. (NASTAVAK)

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić primio je danas (petak, 14. jul) ministarku inostranih poslova Australije Džuli Bišop.

Na sastanku je obostrano istaknuta važnost daljeg unapređenja političkog dijaloga na svim nivoima, kao i značaj negovanja tradicionalno dobrih i prijateljskih odnosa i razvoja saradnje u oblastima od zajedničkog interesa. U razgovoru je ukazano da je ovo je prva poseta jednog šefa australijske diplomatije Republici Srbiji nakon više od trideset godina.

Ocenjeno je da postoji potreba za produbljivanjem i širenjem spektra ekonomske saradnje u oblastima kao što su istraživanje i eksploatacija rudnika, investicije, poljoprivreda i turizam, uz saradnju u sportu, kulturi i drugim oblastima.

Ministar Dačić je informisao australijsku stranu o aktuelnoj fazi u dijalogu sa Prištinom i našim stavovima u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije, te ukazao na neophodnost doslednog poštovanja međunarodnog prava.

Imajući u vidu brojnost predstavnika naše dijaspore u Australiji, sa naše strane je istaknuta posvećenost daljem unapređenju položaja srpske zajednice u Australiji, kao jednog od važnih faktora u odnosima Srbije i Australije. Izražen je i interes za dalje pojednostavljenje postupka apliciranja i dobijanja australijskih viza za državljane Srbije.

Beograd, 13. jul 2017. godine – Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić ocenila je danas u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Australije Džulijom Bišop da postoji obostrani interes u jačanju bilateralnih odnosa dveju zemalja, naročito u oblasti privrede, kulture i prosvete.
Brnabić je istakla da je Srbija u poslednje tri godine preduzela teške korake u stabilizaciji ekonomije i fiskalnoj konsolidaciji, ali da te mere sada daju rezultate i da Srbiju u narednoj godini očekuje brži ekonomski rast. Ona je ovom prilikom uputila poziv australijskim kompanijama da posluju u Srbiji.
Premijerka Brnabić i ministar spoljnih poslova Australije su se složile da u budućnosti treba raditi na zajedničkim projektima koji daju rezultate, kao što je projekat „Jadar“ kompanije „Rio Tinto“ u Loznici.
Bišop je pohvalila posvećenost Srbije evrointegracijama i prenela podršku Vlade Australije što bržem otvaranju poglavlja u pregovorima naše zemlje sa EU.
Na sastanku je ocenjeno da srpska dijaspora u Australiji predstavlja jedan od najznačajnijih mostova dosadašnje i buduće saradnje dveju zemalja i da joj kroz različite aktivnosti, u narednom periodu treba posvetiti mnogo više pažnje.

U Kanberi su u petak, 05. maja 2017. godine, održane prve bilateralne političke konsultacije između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Departmana inostranih poslova i trgovine Australije, na nivou pomoćnika ministara zaduženih za bilateralnu saradnju.
Srpsku stranu je predvodio v.d. pomoćnika MSP ambasador Goran Aleksić, a australijsku prvi pomoćnik sekretara gospođa Luiz Hend.
Tokom razgovora dveju delegacija obuhvaćen je širok spektar pitanja od značaja za odnose i saradnju dve zemlje – od međusobnog informisanja o događajima koji su od značaja za pozicioniranje na međunarodnom planu, do pregleda tema koje su od posebnog značaja za unapređenje saradnje dve zemlje u okviru međunarodnih organizacija, s akcentom na konkretnim pitanjima saradnje na bilateralnom nivou kao što su oblast privrede (investicije i trgovinska razmena), širenje i unapređenje ugovorne osnove odnosa dve zemlje (s posebnim osvrtom na sagledavanje okolnosti od značaja za nastavak pregovora o Sporazumu o socijalnom osiguranju), kao i aktivnosti u cilju unapređenja kulturne, sportske i prosvetne saradnje.
Delegacija Srbije je detaljnije predstavila spoljnopolitičke prioritete Srbije, uz isticanje mera i aktivnosti u okviru svoje istinske posvećenosti očuvanju mira i stabilnosti u regionu Balkana kao i za rešavanje pitanja Kosova i Metohije kroz dijalog Beograda i Prištine.
Uz konstataciju da su odnosi Srbije i Australije prijateljski i da nema otvorenih pitanja, istaknuto je da Srpska zajednica u Australiji predstavlja jedan od najznačajnijih mostova dosadašnje kao i buduće saradnje dve zemlje pa će se realizaciji nekih od aktivnosti u narednom periodu s tim u vezi obostrano posvetiti znatno veća pažnja.
Zajednički je konstatovano da je duga istorija odnosa dve zemlje dobra osnova i snažan podstrek unapređenju ukupnih odnosa Srbije i Australije u narednom periodu. Pored uspostavljanja redovnog političkog dijaloga na visokom i najvišem nivou, zajednički je ocenjeno da će realizacija investicionih projekata, među kojima je projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto jedan od najznačajnijih, dati odnosima dve zemlje u narednom periodu novi sadržaj i kvalitet.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić primio je 3. marta 2017. godine ministarku za međunarodni razvoj i Pacifik i senatorku Australije Končitu Fieravanti-Vels, koja boravi u poseti Republici Srbiji.
Tokom razgovora su razmotrene mogućnosti unapređenja ukupne saradnje dve zemlje, naročito u oblasti privrede, kulture i prosvete, a ukazano je i na potrebu daljeg jačanja ugovorne saradnje.
Zajednički je istaknuto da srpska zajednica u Australiji predstavlja jedan od važnih faktora u odnosima Republike Srbije i Australije.
Prilikom razgovora sa šefom srpske diplomatije, pored razmatranja bilateralnih pitanja i saradnje u ovoj oblasti, australijska ministarka za međunarodni razvoj i Pacifik ukazala je na značaj koji Australija pridaje pitanju ljudskih prava na nacionalnom i međunarodnom planu, predstavila kandidaturu Australije za Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava za period 2018-2020, istakavši da Australija do sada nije bila u članstvu ovog tela UN-a.

Zakonom o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, koji je stupio na snagu 30.12.2016. godine, obezbeđen pravni osnov za isplatu stare devizne štednje, bez obzira na državljanstvo štediše.
Prijava potraživanja se podnosi direktno Upravi za javni dug Rrepublike Srbije (lično ili poštom), na propisanom obrascu, a može se podneti u roku od godinu dana od dana objavljivanja poziva za prijavu potraživanja, koji je, 23. februara 2017. godine, objavljen u sredstvima javnog informisanja u Republici Srbiji i na teritoriji bivše SFRJ.
Tekst zakona, uredbe i propisani obrasci mogu se preuzeti sa sajta Uprave za javni dug – http://www.javnidug.gov.rs/.

Od 1. februara 2017. godine nadležni organi u Australiji - Austroads - primenjuju odluku o priznavanju vozačkih dozvola državljana Republike Srbije. Vozačke dozvole izdate u Srbiji dobile su status „Priznanja Iskusnog Vozača“. 

Status „Priznanje Iskusnog Vozača“ (Experienced Driver Recognition) pruža mogućnost da  podnosilac zahteva iz Republike Srbije dobije Australijsku vozačku dozvolu bez obaveze polaganja praktičnog dela – vožnje, i teorijskog dela – testova, za kategorije „C“ (automobil) ili „R“ (motocikl).
Podnosilac zahteva za priznavanje vozačke dozvole iz Srbije u Australiji treba da zadovolji sledeće uslove:
- mora biti stariji od 25 godina,
- da ispunjava preduslove (starost i uslove) za relevantne kategorije vozila,
- da dostavi odgovarajuću potvrdu o identitetu, i
- da ispunjava uslove o prebivalištu.
Ako je vozač mlađi od 25 godina i dolazi iz zemlje pod statusom „Priznatog Iskusnog Vozača“ (koji je dobila Republika Srbija), podleže obavezi polaganja vozačkog ispita u celini.

MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE – Sektor za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije raspisuje KONKURS za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2017. godini. Konkurs je otvoren do 28. februara 2017. godine.
Predmet konkursa je sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike, a opšti – podsticanje prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike.
Na konkurs u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike može se aplicirati iz sledećih književnih oblasti: poezija, proza, drama, književnost za decu (izuzimajući slikovnice i udžbenike), antologije i tematski izbori i teorijska dela iz oblasti kulture i umetnosti namenjena široj čitalačkoj publici.
Pravo učešća na ovom konkursu imaju: ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije/pravna lica, a koja su registrovana u Republici Srbiji i izvan teritorije Republike Srbije, odnosno profesionalni strani izdavači registrovani isključivo ili pretežno za izdavačku delatnost, van teritorije Republike Srbije. Link na TEKST KONKURSA.

MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE – SEKTOR ZA MEĐUNARODNE ODNOSE I EVROPSKE INTEGRACIJE U OBLASTI KULTURE raspisuje KONKURS za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2017. godini. Konkurs je otvoren do 28. februara 2017. godine.
Predmet konkursa je finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu, a opšti cilj – podsticanje stvaralaštva i prezentacija kulturnog stvaralaštva pripadnika srpskog naroda u inostranstvu i očuvanje njihovog kulturnog identiteta, a posebno u zemljama regiona (Mađarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Sloveniji).
Na konkursu iz oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu biće podržani projekti koji se odnose na očuvanje kulturnog identiteta Srba u inostrasntvu. Pravo učešća na ovom konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije/pravna lica, koja su registrovana izvan teritorije Republike Srbije. Link na TEKST KONKURSA.

Bosnia and Herzegovina, the Republic of Croatia, the Republic of Macedonia, the Republic of Slovenia, and the Republic of Serbia – as the sole Successor States to the former Socialist Federal Republic of Yugoslavia (hereinafter “the SFRY”) – and the co-owners of diplomatic and consular property of the SFRY, as the previous title owner, hereby issue an invitation to tender for the provision of the service of brokering the sale of the following immovable property :

a) Permanent Mission of the SFRY to the UN, New York, USA (854 Fifth Avenue, N.Y. 10065);

b) Residence of the Permanent Representative of the SFRY to the UN, New York, USA (730 Park Avenue, N.Y. 10021); 

c) Embassy and residence of the SFRY in Tokyo, Japan (7-24, 4-chome, Kitashinagawa Shinagawa-ku, Tokyo); 

d) Embassy of the SFRY in Bonn, Germany (Schlossallee 5, 5300 Bonn 2);

e) Embassy and residence of the SFRY in Berne, Switzerland (Seminarstrasse 5, 3006 Bern).
 

FULL TEXT OF INVITATION TO TENDER HERE.

FULL TEXT (FORMULAR) OF TENDER BOND (GUARANTEE) HERE.

FULL TEXT (FORMULAR) OF PERFORMANCE BOND (GUARANTEE) HERE.

FULL TEXT (FORMULAR) OF TENDERER INFORMATION SHEET HERE.

FULL TEXT OF INVITATION IN SERBIAN LANGUAGE HERE.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić primio je 30. maja višeg zvaničnika Ministarstva spoljnih poslova Australije Kevina Megija, sa kojim je razgovarao o srpsko-australijskim odnosima, naglasivši značajnu ulogu srpske dijaspore u odnosima dveju zemalja.
„Srpski narod je ponosan na svoju dijasporu u Australiji, koja je u novu domovinu došla sa prostora od Đevđelije do Triglava i koja je dala značajan doprinos izgradnji i prosperitetu vaše države. Naša dijaspora i dalje predstavlja most između Srbije i Australije, koji moramo mnogo više da koristimo u budućnosti“, rekao je Đurić.
Đurić je Megija upoznao sa tokom dijaloga Beograda i Prištine i problemima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju istakao je da je Srbija dosledno opredeljena za mirno rešavanje nesuglasica na Zapadnom Balkanu, regionalnu stabilnost i što bolje odnose Srba i Albanaca.
Za Srbiju je, prema njegovim rečima, u ovom trenutku najvažnija tema dijaloga Beograda i Prištine formiranje Zajednice srpskih opština.
Megi je istakao da Australija podržava proces dijaloga Beograda i Prištine i da želi da ima konstruktivnu ulogu u tom procesu.
Sastanku su prisustvovali direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini Dragan Vladisavljević i ambasador Australije u Beogradu Nј.E. Džulija Fini.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije objavila je JAVNI POZIV za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
Ovlašćeni predlagači treba da dostave predloge za nacionalna priznanja najkasnije do 11. maja 2016. godine. Tekst Javnog poziva kao i informaciju o oblastima i postupku podnošenja predloga za dodelu nacionalnih priznanja možete naći OVDE, a u slučaju da su potrebne dodatne informacije, molimo da se neposredno obratite Ambasadi telefonom ili elektronskom poštom.

Do 2. aprila 2016.godine - što je bio predviđeni rok za prijavljivanje državljana Republike Srbije, koji bi želeli da glasaju na nekom od biračkih mesta u Australiji preko Ambasade Republike Srbije u Kanberi, prijavilo se 14 lica (i to ne svi za eventualno glasanje u Kanberi), što je znatno ispod minimuma od 100 prijavljenih. Samim tim, nisu se stekli predviđeni uslovi za otvaranje glasačkog mesta u Ambasadi u Kanberi, a takođe zbog nedovoljno zainteresovanih (prijavilo se 31 lice) biračko mesto neće biti otvoreno ni u Generalnom Konzulatu u Sidneju.
Odlukom Republičke izborne komisije biće otvoreno 38 biračkih mesta u inostranstvu, odnosno, ona biračka mesta gde je prijavljen dovoljan boroj zainteresovanih.
Građani Srbije u Australiji koji su u redovnom postupku dostavili svoje molbe preko Ambasade ili Konzulata i dobili rešenje opštinske izborne komisije da će biti u biračkom spisku za neko od tada planiranih mesta za glasanje u Australiji, biće vraćeni u birački spisak prema mestu prebivališta u Srbiji tako da svoje pravo da glasaju mogu ostvariti u Srbiji, ako 24. aprila 2016. godine budu boravili u zemlji. 

FOR REMINDING - The violence spurred by ethnic Albanian extremists and ethnic cleansing of the Serb population, on March 17 and 18, 2004.

Ambasada obaveštava da je u toku realizacija istraživačkog projekta „Bibliotečki fondovi škola srpskog jezika i organizacija u dijaspori“. Istraživanje sprovodi Udruženje građana „Organizacija“ uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova i predstavlja prikupljanje i obradi informacija o trenutnom stanju i perspektivama razvoja biblioteka srpskih organizacija u dijaspori i regionu. Saznanja ovog istraživanja treba da doprinesu nastojanjima nadležnih institucija da unaprede komunikaciju i saradnju sa školama i organizacijama Srba u rasejanju.

Detalji o projektu kao i upitnik koji bi trebalo popuniti, nalaze se na sledećoj Internet adresi:
http://www.dijaspora.gov.rs/istrazivanje-o-bibliotekama-u-rasejanju/

Rezultati istraživanja će poslužiti i za unapređenje projekta obogaćivanja knjižnih fondova biblioteka Srba u dijaspori i regionu, koji realizuje Udruženje izdavača i knjižara Srbije u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije.

Ciljne grupe istraživanja su škole srpskog jezika, organizacije, udruženja, crkvene opštine, samostalne biblioteke i neformalne grupe koje se bave očuvanjem nacionalnog i kulturnog identiteta i jačanja veza između matice i Srba u dijaspori i regionu – bez obzira na to da li imaju ili nemaju bibliotečki fond, pošto je cilj istraživanja da se identifikuju problemi i potrebe u ovoj oblasti.

Molimo da biblioteke, škole i druge srodne organizacije Srpske zajednice u Australiji i na Novom Zelandu učestvuju u ovom projektu.

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić potpisao je 4. marta 2016. godine Ukaz o raspuštanju Narodne skupštine Republike Srbije i raspisao vanredne republičke izbore za 24. april 2016. godine.

Birači – državljani Republike Srbije - koji imaju boravište u Australiji i na Novom Zelandu, mogu da podnesu preko Ambasade Republike Srbije u Kanberi ili preko Generalnog Konzulata Republike Srbije u Sidneju, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska – za predstojeće izbore to znači do 2. april 2016. godine – zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike glasati u inostranstvu – konkretno, u Australiji. (KLIKOM na "Opširnije...", do pune informacije i obrazaca).

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je 25. februara 2016. godine KONKURS za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2016. godini.
Opšti cilj konkursa je podsticanje i prezentacija kulturnog stvaralaštva pripadnika srpskog naroda u inostranstvu i očuvanje njihovog kulturnog identiteta.
Na konkursu iz oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu biće podržani projekti koji se odnose na očuvanje kulturnog identiteta Srba u inostranstvu, jačanje kapaciteta, umrežavanje i profesionalizaciju rada pojedinaca, ustanova i organizacija Srba u inostranstvu, uključenost dece i mladih i multukulturalnost. Biće podržani projekti iz sledećih oblasti: vizuelne umetnosti, scensko stvaralaštvo, književnost i izdavaštvo, umetnička muzika, izvorno, narodno i amatersko stvaralaštvo, kulturna delatnost za decu i mlade i naučnoistraživačka i edukativna delatnost u kulturi.
Rok za podnošenje konkursnih prijava je 28. mart 2016. godine.
Ambasada moli zainteresovane da se detaljnije informišu o Konkursu na Internet-adresi: http://www.kultura.gov.rs/cyr/konkursi/k-o-n-k-u-r-s-za-finansiranje-ili-sufinansiranje-projekata-u-oblasti-kulturnih-delatnosti-srba-u-inostranstvu-u-2016--godini kao i da prate uputstva iz uslova Konkursa.
U slučaju potrebe za bilo kakvim dodatnim informacijama, možete kontaktirati Ambasadu.

Why "Kosovo" is ineligible for membership in UNESCO? (Non paper - link)

Exhibition of Photographs "The Roots of Soul"

Darko Dozet, a press photographer from Novi Sad, visited Kosovo and Metohia at the beginning of the 21st century. On the first plane, there is life, and on the second, there is situation... (link)

Photos about destruction of Serbian cultural heritage in Kosovo and Metohija are available HERE.

Na pregovorima nadležnih organa Srbije i Australije, održanim u Kanberi od 22. do 25. septembra 2015.godine, usaglašen je tekst Sporazuma o socijalnom osiguranju između dve države, koji su parafirali šefovi delegacija.
Sporazumom o socijalnom osiguranju između Srbije i Australije obuhvaćene su oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja.
Odredbe sporazuma omogućavaju osiguranicima dveju država da se prilikom ostvarivanja prava na penziju, ukoliko je to potrebno, uzme u obzir staž osiguranja navršen na teritoriji obe države ugovornice. Sadrži, takođe, i odredbe o isplati davanja u konvertibilnoj valuti na teritoriji druge države ugovornice, zatim, o utvrđivanju primenljivog zakonodavstva, kao i o upućivanju na rad u drugu državu-ugovornicu. Odredbama kojim se reguliše upućivanje na rad u drugu državu-ugovornicu, predviđena je mogućnost izuzeća od primene odredaba zakonodavstva zemlje u koju je lice upućeno, čime se izbegava istovremeno plaćanje doprinosa u obe države.
U skladu sa procedurom, predstoje aktivnosti u cilju pripreme pratećih dokumenata kao i samo potpisivanje sporazuma, zatim ratifikacija i njegovo stupanje na snagu, o čemu će Ambasada pravovremeno obaveštavati javnost.
Ambasada Republike Srbije u Australiji koristi ovu priliku da izrazi iskrenu zahvalnost svakom od pripadnika Srpske zajednice u Australiji koji je svojim stavom ili konkretnom podrškom pomogao da se organizuje dolazak i boravak delegacije Srbije kako bi se održali pregovori o Sporazumu o socijalnom osiguranju.

THE DAY REPLAYED - In the end, a tournament full of surprises and late, late drama had a fitting conclusion. Serbia, playing in the FIFA U-20 World Cup for the first time as an independent nation, will leave as its champions. That is the remarkable outcome after an enthralling final day of action that thrilled a sell-out, 25,000-plus crowd at Auckland's North Harbour Stadium. Nemanja Maksimovic's decisive, 118th-minute goal settled the final 2-1 in favour of the delirious Serbians, and left five-time champions Brazil to settle for silver. (FIFA.COM)